Tačno u ponoć, 1. januara 2024.godine, po Gregorijanskom kalendaru, možete slobodno da čestitate i srećnu novu 7532. godinu! Nije greška, dobro ste pročitali, 1. januara Srbi su ušli u “daleku” 7532. godinu. Nova 7532. nastupila je po srpskom, odnosno staroslovenskom kalendaru koga su se držali naši preci (Sloveni).
Stari sloveni su se za Novu godinu prisećali svojih bogova, a kalendar se računao od momenta kada su svet stvorili bogovi: Perun, Svarog, Stribog, Crnobog, Triglav, Dajbog, Jarovid, Svetovid, Morana, Vesna i Mokoša.
Po ovom kalendaru Kosovski boj dogodio se 6897. godine, a Zakonik cara Dušana donesen je 6857. godine.
Stara imena meseca u Staroslovenskom kalendaru
Nazivi slovenskih meseci na najjednostavniji način opisuju prirodu tog meseca u zavisnosti od predela koji su naseljavali , pa je tako:
Januar – ljuti ili koložeg jer su ložena drva zbog hladnoće
Februar – veljača ili sečko jer se zbog hladnoće sekla šuma
Mart – mežnik ili derikoža jer je u to vreme, pred kraj zime, već ponestajalo hrane pa su se ubijale i drale životinje
April – bokogrej ili ležitrava jer je sunce jače grejalo i moglo se ležati na travi.
Maj – suhi ili cvetanj jer u to vreme biljke počinju da cvetaju
Jun – protaljnik ili trešnjar jer sazrevaju trešnje i drugo voće.
Juli – letnik ili žetvar zato što je tada bilo pravo vreme za žetvu.
Avgust – žarki ili gumnik zato što se tada žetva prenosila na gumno gde se vršilo žito.
Septembar – gruden ili grozdober zbog berbe groždja.
Oktobar – grljaznik ili šumopad (listopad) zbog lišća koje je počinjalo da opada.
Novembar – studeni zbog hladnog vremena
Decembar – snežanj ili koledar i označavao je vreme snega i narodni ritual za doček nove godine.
Dani u nedelji
Vrlo je verovato da su Sloveni, pre nego što su došli na Balkan i primili hrišćanstvo, imali i svoje nazive za dane u nedelji i da je njihova nedelja imala šest dana i to pet radnih i jedan neradni dan.
Nedelja je bila dan kada se ne radi,“ne dela“
Ponedeljak je bio dan posle nedelje “po nedelji“, prvi dan
Utorak je bio „vtori“dan, drugi dan
Sreda je sredina nedelje, srednji dan
Četvrtak je bio četvrti dan
Petak je peti dan.
Subota je šesti dan, odnosno sedmi, ako računamo i nedelju.
Sloveni počinju da pominju ovaj dan tek sa prelaskom u hrišćanstvo i ima više teorija o ovom danu. Jedna od teorija je i da je ovo bezimeni dan jer nema slovensko poreklo već potiče iz asirijskog jezika, odakle su ga preuzeli i Jevreji.
Ovaj bezimeni dan je posvećen opasnom božanstvu čije se ime ne sme pominjati da se ne bi prizvalo zlo i posvećen je mrtvima.
Stari Sloveni su verovali u život posle smrti. Oni su smatrali da se svako radja pod jednom zvezdom i da posle smrti odlazi na neku od tih zvezda a to mesto na nebu na kome borave duše umrlih oni su nazivali Irij.
Slovenska astrologija je slična ostalim astrološkim sistemima i odredjenim planetama i sazvežđima odgovaraju odredjeni bogovi.
Slovenska godina je počinjala prolećnom ravnodnevnicom, odnosno prvim Belojarom koji odgovara zodijačkom polju Ovna.
Lada, boginja ljubavi koja po svojim osobinama odgovara rimskoj Veneri, vezana je za sazvežje Bika.
Kupalo odgovara Blizancima
Krišnji odgovara sazvežju Raka
Dažbog (koji je kod slovena božanstvo sunca) odgovara Lavu
Maja Zlatogorka odgovara Devici
Veles odgovara Vagi
Perun koji je povezan sa planetom Mars odgovara Škorpiji
Kitovras odgovara Strelcu
Koled odgovara Jarcu
Da ovi nazivi imaju veze sa narodnim običajima, potvrdjuje i činjenica da se i danas u mnogim selima oko Božića slavi Koledo i pevaju koledarske pesme.
