Srbija je najveći potrošač peleta u jugoistočnoj Evropi, rekao je za RTS profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić. Na dva stovarišta peleta, u Beogradu i Šapcu, cene su snižene. Analize pokazuju da postoji mali prostor za pojeftinjenje i kod ogrevnog drveta. Međutim, ne treba očekivati spektakularna sniženja cena u narednom periodu jer je proizvodnja ogrevnog drveta troškovno zahtevna, dodaje profesor.
Na polovini smo grejne sezone. U poređenju sa prethodnim zimama, potražnja za ogrevom je znatno slabija za ovo doba godine. Ovih dana beleži se tek blagi pad cene ogrevnog drveta – kubik je jeftiniji do 200 dinara. Ista je situacija i sa peletom.
Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je više razloga zbog čega nema značajnijeg pojeftinjenja ogrevnog drveta i peleta.
„Jedan od razloga je što smo na sredini grejne sezone, dosta je dana do kraja grejne sezone i ne zna se da li će oni biti pretežno ledeni ili pretežno topli kao što je bilo do sada. Trgovci pomno prate potražnju i vremenske prognoze. Ukoliko se desi da u narednom periodu bude više ledenih dana, to će svakako uticati na povećanje potrošnje ogreva, samim tim i porasta potražnje. Trgovci dobro znaju da pojeftinjenje ogreva, a zatim poskupljenje u slučaju da dođe do naglog porasta potražnje nije popularno i zbog toga oni drže pre svega ovaj nivo cena“, objasnio je Glavonjić.
Drugi razlog je što u uslovima smanjene potražnje, ovaj nivo cena njima omogućava da pokrivaju troškove redovnog poslovanja.
Prva pojeftinjenja ogrevnog drveta i peleta
Profesor Glavonjić kaže da na nedeljnom nivou prate kretanje cena.
„Želim da kažem da smo 15. januara evidentirali prva pojeftinjenja ogrevnog drveta na nekoliko stovarišta u Beogradu i u centralnoj Srbiji. Pojeftinjenja su simbolična, oko 200 dinara po prostornom metru, ali smo evidentirali i dva stovarišta na kojima je pojeftinio pelet“, naveo je Glavonjić.
Jedno stovarište se nalazi u Beogradu i cena peleta je 15. januara bila niža za 1.000 do 1.400 dinara po toni u poređenju sa decembrom, a na drugom stovarištu koje se nalazi u Šapcu cena je bila niža od 500 do 1.500 dinara po toni.
Zašto se pelet slabo prodaje
Govoreći o tržištu peleta, Glavonjić kaže da je situacija u Evropi slična situaciji u Srbiji, sa izuzetkom severne Evrope u kojoj su snežne padavine i veoma niske temperature. U ostatku Evrope je potpuno suprotno.
„Drugi razlog je što je u Evropu prošle godine uvezeno izuzetno puno peleta. Zima je bila blaga i velike količine peleta su ostale neprodate. To je svakako uticalo i na nivo potražnje za peletom i u vodećim zemljama Evrope po potrošnji peleta kao što su Italija, Velika Britanija, Holandija, Belgija, Nemačka, Austrija“, kaže profesor.
Prema njegovim rečima, to je uticalo i da interes inostranih trgovaca prema peletu u Srbiji bude na rekordno niskom nivou.
„Sve to je uticalo na to da je iz Srbije u prvih 11 meseci prošle godine izvezeno samo 38.000 tona peleta. U istom periodu, u Srbiju je uvezeno oko 57.000 tona. Upravo količina od 57.000 tona dovoljno govori koliko je teška situacija i koliko postoji kriza, pre svega, u proizvodnji i prodaji peleta ne samo u Srbiji već i u zemljama okruženju“, objašnjava Glavonjić.
Najveći proizvođač peleta prekinuo proizvodnju posle 14 godina
Vodeći proizvođači iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore usmeravaju deo svoje proizvodnje u Srbiju jer je Srbija najveći potrošač peleta u jugoistočnoj Evropi.
„Sve to, zajedno sa domaćom slabom potražnjom i drugim problemima sa kojima se fabrike susreću uticalo je da veliki broj proizvođača obustavi proizvodnju peleta već sredinom novembra, a veći proizvođači su drastično smanjili obim proizvodnje. Umesto u tri smene rade u jednoj smeni. Naš najveći proizvođač peleta je prekinuo proizvodnju posle 14 godina redovne proizvodnje prvi put u decembru i očekuje se tek nastavak proizvodnje negde krajem januara“, podvukao je Glavonjić.
Prognoza kretanja cena
„Kada je u pitanju prognoza kretanja cena u narednom periodu, naše analize pokazuju da jedan mali prostor postoji kod ogrevnog drveta za blagim pojeftinjenjem. Međutim, ne treba očekivati spektakularna pojeftinjenja u narednom periodu jer je proizvodnja ogrevnog drveta troškovno zahtevna“, dodaje on.
Drvo je jeftinije nego prošle godine. „A kada je u pitanju pelet, praktično ako dođe do nekog pojeftinjenja, to može da dođe isključivo kao rezultat odricanja trgovaca od dela njihove marže“, ističe Glavonjić.
Kada su u pitanju fabrike, to nije realno očekivati, jer su u ovom trenutku fabrike na toj tački poslovanja, pa bi dalje pojeftinjenje peleta za njih bilo katastrofalno jer bi ih odvelo u velike gubitke.
Neophodan sastanak sa proizvođačima peleta
„I zbog toga ja želim da uputim apel pre svega kabinetu predsednice Vlade i resornom Ministarstvu rudarstva i energetike da se u najkraćem roku organizuje sastanak sa proizvođačima peleta u Srbiji koji imaju svoje predloge kako da se postojeće zalihe, koje se procenjuje na preko 60.000 tona samo u fabrikama i oko 40.000 tona u prodaji, iskoriste u grejnoj sezoni“, istakao je Glavonjić.
Globalna trgovina drvetom i proizvodima od drveta je u padu već drugu godinu zaredom.
Globalni izvoz drveta
U prvih devet meseci protekle godine globalni izvoz drveta i proizvoda od drveta je opao čak za 24 odsto, a uvoz za 27 odsto.
To se, kako kaže, odrazilo i na Kinu kao globalnog lidera u proizvodnji, izvozu i uvozu drveta i proizvoda od drveta. Za prvih devet meseci njihov izvoz je opao za 17 odsto, a uvoz za 19 odsto. To se odrazilo i na drvnu industriju Srbije, slično je i u Evropi.
„S obzirom na to da su Kina i Evropa glavni trgovinski partneri preduzeća u drvnoj industriji Srbije, to je uticalo i na pad izvoza drveta i proizvoda od drveta za 15 odsto u prva tri kvartala protekle godine. Jedina svetla tačka u ovoj industriji u ovom trenutku je proizvodnja nameštaja i njen izvoz koji je porastao za oko 7 odsto“, naveo je Glavonjić.
Srbija najviše izvozi rezanu građu lišćara u Kinu, Ujedinjene Arapske Emirate, nešto malo u Italiju i Egipat.
