Sveti Sava jedan je od najznačajnijih, ako ne i najznačajniji rodonačelnik svetorodne dinastije Nemanjića. Pamtimo ga kao prvog arhiepiskopa autokefalne Srpske Pravoslavne Crkve, ali on je bio i monah, iguman, književnik, diplomata, mirotvorac.
Izmirio je zavađenu braću, za Srbiju pobeđivao u diplomatskim bitkama i sačuvao je od sukoba. Bio je poštovan i cenjen daleko izvan granica tadašnje Srbije.
Naš svetitelj koristio je svaku priliku da čini milostinju i dobra dela u ime Gospoda. U dva takva slučaja samo Proviđenje mu je pomoglo: jednom u Akri, a drugi put u Jerusalimu.
Za vreme minulih krstaških ratova, latini su nasilno preuzeli pravoslavnu crkvu u Akri, koja je ranije pripadala manastiru Svetog Save Osvećenog i gde su poklonici vekovima bili prihvatani. Sava odmah otkupi tu crkvu od latina i vrati je pravom vlasniku. Zbog te Savine pažnje prema manastiru, koji je njegov imenjak pre više vekova osnovao, monasi te svete porodice i danas primaju srpske poklonike sa posebnom pažnjom i bratskom ljubavlju.
Drugi slučaj je sledeći. Muhamedanci držahu u svom vlasništvu kuću sa Gornjom Sobom, u kojoj je Gospod sa svojim učenicima proslavljao svoju Poslednju Večeru. Sava je bio ožalošćen i iznenađen saznanjem, da je jedno od najsvetijih hrišćanskih mesta u rukama nehrišćana. Posavetovavši se sa patrijarhom, on bez odlaganja otkupi to mesto za veliku sumu zlata i zavešta Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi.
Ovozemaljski život završio je 25. januara 1236. godine u Trnovu, Bugarska, dok se vraćao sa drugog pokloničkog putovanja iz Svete Zemlje. Prema zapisima iz tog vremena, glas o smrti Rastka Nemanjića stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije.
359 godina kasnije u tada porobljenoj Srbiji, izbila je pobuna protiv Turaka. Sultan Muhamed naredi Sinan-paši da uguši pobunu ne birajući sredstva. On bi obavešten da je manastir Mileševa, gde behu mošti Svetitelja, postao mesto okupljanja Srba i naredi da se telo Svetoga Save prenese u Beograd i spali.
“27. aprila 1594. godine, telo Svetog Save bi spaljeno i pretvoreno u pepeo. Neobično velik plamen podiže se prema nebu i osvetli ceo grad i mogao se videti daleko preko Dunava. I dok su Turci urlali od zadovoljstva, a porobljeni Srbi u Beogradu plakali i molili se, dotle slobodni Srbi preko Save i Dunava, hajduci i uskoci po planinama, spremaše svoje mačeve za osvetu svetitelja.
Sinan-paša je spalio telo Svetog Save, ali je uvećao njegovu slavu i uticaj. Apsolutno neznanje je trijumfovalo u razaranju kaveza iz koga je golub već davno izleteo. Radost Turaka beše kratkotrajna, jer dok se plamen stišavao, njih uhvati iznenadni strah i svi se razbežaše svojim kućama. Na Vračaru, nekoliko monaha klečeći, posmatraše plamen i čekaše da uzmu pregršt svetog pepela i odnesu natrag u Mileševo.
Međutim živi duh Svetitelja posmatrao je pobednički iz nevidljivog sveta dole na vatru. Savina želja za života beše da bude mučenik iz ljubavi prema Hristu. Sada mu se i ta želja ispunila. Tako, sa osmehom pobednika, Sava oprosti Sinan-paši i blagoslovi svoj srpski narod.”, odlomak iz knjige “ŽIVOT SVETOG SAVE”, Nikolaja Velimirovića.
“Gospod je na mojoj strani.
Ja se neću plašiti,
šta čovek može meni učiniti?”
Verovanja i običaji
U mnogim krajevima se ovaj praznik proslavlja vrlo svečano i pre njega se postilo sedam dana.
Mnoge zanatlije u Srbiji smatrale su Svetog Savu svojim zaštitnikom i uzimale njegov dan za esnafsku slavu. Uz to, i pastiri su ga smatrali svojim zaštitnikom, pa su mnogi običaji vezani za današnji praznik u vezi sa vukovima i stokom.
Postoji mnogo narodnih verovanja u vezi sa Savindanom, među kojima i to da ako na Svetog Savu grmi, desiće se važni događaji.
Još jedno verovanje kaže i da se pred ovaj dan stoka ne sme terati u šumu jer će inače sve postradati od vukova.
Uz to, danas ništa ne bi trebalo raditi oštricama i sečivom kako bi vukovima čeljusti ostale sklopljene. Verovanje nalaže i da žene danas ništa ne treba da boje u crveno kako vukovi ne bi poklali stoku.
Ime Svetog Save nose mnogi toponimi, kao što su Savina, Savinica, Savina voda, Savina greda, Savina stopa, Savin izvor, Savin potok, Savina strana, Savin kuk, Savino počivalo.
