Direktor Republičkog zavoda za statistiku (RSZ) Miladin Kovačević izjavio je danas da je tokom Popisa poljoprivrede 2023. uspešno primenjena metodologija elektronskih upitnika, kao i da će rezultati popisa biti osnova za kreiranje održive agrarne politike.
“Napravljeno je veliko unapređenje tokom ovog popisa, a to je ono što zovemo uspešna digitalizacija. Primenjena je metodologija elektronskih upitnika i metodologija kontrole u realnom vremenu”, rekao je Kovačević na predstavljanju prvih rezultata Popisa poljoprivrede 2023. u RZS.
To, kako je naveo, omogućava veću pouzdanost u pogledu obuhvatnosti svih jedinica popisivanja.
“Zahvaljujući digitalizaciji, primenjene su specijalne kontrole i sinteze administrativnih izvora, formiranje okvira i izvođenje određenih rezultata”, kazao je Kovačević.
Kako je naveo, korištena je metodologija Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), a popis stanovništva 2022. i popis poljoprivrede 2023. finansirala je Evropska unija sa 55,7 odsto sredstava.
Kovačević je istakao da rezultati popisa predstavljaju realno stanje poljoprivrede.
“Značaj rezultata Popisa poljoprivrede 2023. je u tome što se obezbeđuje sveobuhvatni, međunarodno uporedivi, pregled strukturnih karakteristike poljoprivrede, kao i osnov za kreiranje održive agrarne politike”, kazao je Kovačević.
On je istakao da rezultati popisa ukazuju na dugo prisutan trend pada broja poljoprivrednih gazdinstava i ukupne raspoložive poljoprivredne površine, kao i pad radne snage u ovoj oblasti.
Pomoćnik direktora RZS Petar Korović izrazio je zahvalnost što su poljoprivrednici, uprkos pojavi svinjske kuge, učestvovali u popisu.
Korović je dodao da je prosečna zarada popisivača bila 58.691 dinara, kao i da je najveću zaradu ostvarila popisivačica iz Moravskog okruga, u iznosu od 415.200 dinara.
Šef Operacije II Delegacije EU u Srbiji Martin Klauke rekao je da je celokupan proces popisa poljoprivrede sproveden u skladu sa standardima FAO organizacije pri UN.
“Moram reći da je ovaj popis jako bitan i za poljoprivredne proizvođače, kako bi znali kakvo je stanje na tržištu i koji su trendovi aktuelni”, kazao je Klauke.
Klauke je istakao da je saradnja RZS i EU veoma važna ne samo da bi se sagledali trgovinski tokovi, već i radi same saradnje u oblasti statistike, radi sprovođenja drugih projekata u budućnosti.
U popisu je tokom anketiranja na terenu, od 1. oktobra do 15. decembra, bilo angažovano 253 opštinskih koordinatora i 2.842 popisivača koji su obišli oko 740.000 poljoprivrednih gazdinstava – porodičnih, gazdinstava pravnih lica i preduzetnika.
Osnovna obeležja o poljoprivrednim gazdinstvima koja su upisana tokom ovog popisa su identifikacioni podaci gazdinstava, zemljišni fond i kategorije korišćenja poljoprivrednog zemljišta.
Podaci su prikupljeni metodom intervjua na terenu na osnovu Adresara poljoprivrednih gazdinstava, a gazdinstava privrednih društava i zemljoradničkih zadruga unosili su samostalno podatke u veb upitnik, koji je bio dostupan do 1. juna 2023. godine.
Rezultati popisa objavljivaće se sukcesivno, u diseminacionoj bazi na sajtu RZS, u toku ove i naredne godine.
Popis poljoprivrede 2023. je pripremio, organizovao i sproveo Republički zavod za statistiku, u skladu sa Zakonom o Popisu poljoprivrede 2023. i u okviru projekata pretpristupnih fondova Evropske unije IPA 2018.
