Najkraći brak u Srbiji, pre razvoda u 2022. godini, potrajao je tek mesec dana, a sledeći koji mu konkuriše po brzini „propasti“ trajao je dva meseca – u Beogradu.
Najduže su zajedno do razvoda tokom prošle godine u Srbiji bili supružnici sa „stažom“ od 64 godine, a u Beogradu od 58 godina.
Prema rečima Gordane Bjelobrk, načelnice Odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku, prestanak bračne zajednice nastupa kada nadležan sud donose pravnosnažnu presudu o razvodu.
„To znači da je u trajanje razvedenog braka uključeno i trajanje postupka za razvod. Dužina ovog postupka zavisi od složenosti predmeta, odnosno od toga da li je u pitanju sporazumni razvod, koji traje kraće, ili razvod po tužbi jednog od supružnika. Dodatno, opterećenost sudova takođe utiče na to koliko može trajati postupak razvoda, pogotovo u većim gradovima. Statistika ne raspolaže podatkom o datumu podnošenja tužbe, odnosno zahteva za sporazumni razvod, koji bi bio pokazatelj kada je doneta lična odluka o razvodu“, kaže Bjelobrk za Novosti.
To znači da je najkraći brak u zemlji morao trajati svega nekoliko dana, da bi se u roku od jednog meseca okončala i brakorazvodna parnica.
Inače, u poslednjoj obrađenoj, 2022. godini, u Srbiji je zaključen 32.821 brak, što je minimalni porast u odnosu na godinu pre toga. Prosečna starost mladoženje iznosila je 34,1 godinu, a neveste 31,1 godinu. Najzastupljeniji su etnički homogeni brakovi, odnosno oni koje zaključuju supružnici iste nacionalnosti. Takođe, u više od 68 odsto slučajeva supružnici imaju isti stepen obrazovanja.
U istom periodu razvedeno je 9.813 brakova, što je takođe nešto više nego u prethodnoj godini. Prosečna starost muža pri razvodu iznosila je 45,1 godinu, a žene 41,5. Prosečno trajanje razvedenog braka iznosi 13,8 godina, a u nešto više od polovine slučajeva parovi imaju decu. Nakon razvoda, deca su u 67,9 odsto slučajeva dodeljena majci.
Najviše ljudi razvodi se u Vojvodini, a najmanje u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. Gledano po gradovima i delovima grada, najviše razvedenih je u Subotici, Bečeju, Senti, Zaječaru, Starom gradu i Vračaru. U svim ovim mestima procenat razvedenih premašuje osam odsto, dakle veći je od republičkog proseka.
Između dva popisa, dakle u periodu od 2011. do 2022. godine, broj ljudi koji su u braku u našoj zemlji smanjio se za četiri odsto. Najviše neoženjenih i neudatih je u beogradskim gradskim opštinama i Novom Sadu. Od ukupnog broja starijih od 15 godina, 31 odsto nikada nije bio u braku, 11,6 odsto su udovci i udovice, a 6,1 odsto razvedeni (na popisu pre toga bilo ih je 4,9).
Najviše bračnih zajednica u poslednjih pet godina rastavilo se u 2019. godini – 10.899.
Kada je u pitanju „siromašan jug“, kako ga često zovu, zanimljivo je da je u gradovima trećina muškaraca neoženjeno, u Nišu je najviše razvedenih žena u odnosu na broj stanovnika, a u Crnoj Travi najviše udovica (skoro svaka treća od ukupnog broja). U Gadžinom Hanu ima najviše udovaca, najviše neoženjenih je u Trgovištu, a najviše neudatih u Preševu.
