Dan mrmota se u Sjedinjenim Američkim Državama obeležava svake godine 2. februara i bazira se na verovanju da na taj dan mrmot izlazi iz svoje jazbine da „predvidi“ vreme.
Predanje kaže da ako glodar vidi svoju senku na Dan mrmota, 2. februar, uplašiće se i vratiti u brlog, što znači da će zima potrajati još šest nedelja. Ako je ne vidi, proleće je na putu.
Iako većina američkih država uzgaja svoje mrmote za ovaj praznik, samo jedan je onaj pravi: Panksatoni Fil koji živi u Panksatoni gradiću u Pensilvaniji (drugi deo imena, „Fil“, dobio je po kralju Filipu).
Svake godine hiljade turista se sjati u ovo mesto „na kraju sveta“ kako bi učestvovalo u posebnom prazničnom programu. Uz novinare, članove Kluba Panksatoni mrmota, meštane i turiste, zabavi mrmota Fila odaziva se čak i guverner Pensilvanije.
A kako je sve počelo?
Pre više hiljada godina kada su animalizam i obožavanje prirode bili jedine religije, ljudi sa područja Evrope, odnosno Nemci, verovali su da jazavac ima moć da predvidi dolazak proleća.
Mnogo vekova posle saznanja da jazavac, kao ni jedan drugi stanovnik šume, ne može da predvidi vreme, prvi Nemci su se doselili na američko tlo i tamo posejali svoju tradiciju. Nažalost, u Pensilvaniji nije bilo jazavaca, pa je mrmot poslužio kao dostojan zamenik.
