Žene i dalje obično nadžive muškarce, ali se ta razlika, prema novijim podacima, polako smanjuje.
araca – istraživači izneli nove podatke
Žene kako pokazuje statistika žive duže od muškaraca, ali globalni pregled podataka o smrtnosti od 1990. do 2010. ukazuje da se rodna razlika u očekivanom životnom veku smanjuje.
Studija je zasnovana na statističkoj analizi podataka Ujedinjenih nacija, koja je grupisala 194 zemlje u „klastere“ sličnosti na osnovu merljivih faktora koji utiču na mortalitet.
U poređenju sa statistikom iz devedesetih, svaki klaster nacija je pokazao konzistentan ili poboljšan očekivani životni vek do 2010. Takođe je došlo do značajnog smanjenja jaza između muškaraca i žena u mortalitetu.
U globalnom proseku, žene danas uglavnom žive oko četiri ili pet godina duže od muškaraca, iako u nekim zemljama, poput Rusije, žene žive skoro deset godina duže od muškaraca.
Nepotpuno jasan jaz
Zašto taj jaz postoji, relativno je nejasno, i dok je neki od njih verovatno biološki, postoje i drugi faktori uticaja koji određuju smrtnost pojedinca, od kojih mnogi zavise od promena u društvu i okruženju.
Neke nacije, poput Južne Afrike, zabeležile su ogroman pad očekivanog životnog veka od 1990. do 2010. godine, što je bila posledica faktora kao što su epidemija HIV/AIDS-a, ebola, malarija, rat ili glad.
Ako ukupan globalni trend i dalje ostane otprilike isti, jaz između polova bi se mogao još više smanjiti do 2030. godine, predviđaju istraživači sa Univerziteta Alkala i Univerziteta u Barseloni, zajedno sa stručnjacima sa Univerziteta Oksford. Ovo važi i za države sa višim i sa nižim prihodima.
Ipak, u regionima poput Australije, juga Azije, Evrope i Severne Amerike, istraživači procenjuju primetan pad stope smrtnosti među starijim osobama do 2030. godine, iako će degenerativne bolesti i dalje biti vodeći uzrok smrti.
Japan, Australija i neke zapadnoevropske zemlje će verovatno biti na vrhu liste po pokazateljima dugovečnosti u godinama koje dolaze, procenjuju stručnjaci.
U 2010. godini, SAD su bile među onima sa najvišim rangom, ali istraživači predviđaju da će do 2030. pasti u klaster drugog ili čak trećeg mesta.
Uticaj droga na statistiku mortaliteta
Smrtni slučajevi povezani sa upotrebom droga rastu do zastrašujućih nivoa u SAD, i to podriva budući zdravstveni napredak nacije, prenosi portal Science Alert.
Neke procene ukazuju da bi do 2029. godine SAD mogle da dožive više od milion smrtnih slučajeva zbog opioida.
Trenutna predviđanja se zasnivaju samo na desetogodišnjim podacima, tako da njihove zaključke treba uzeti sa rezervom. Na primer, u poslednjih nekoliko godina zabeleženo je prethodno povećanje očekivanog životnog veka u mnogim zemljama zbog kovida 19, sa većim uticajem na očekivani životni vek muškaraca nego žena, ali ovo može biti samo privremeno odstupanje od sveobuhvatnog trenda povećanja.
Naučnik, dr Brendon Džen, koji nije bio uključen u studiju, rekao je za New Scientist da su rezultati „u skladu sa epidemiološkim trendovima koji bi ukazivali na povećanje globalnog životnog veka i sužavanje rodnog jaza tokom vremena“.
Vodeći istraživač Dejvid Atans i njegove kolege izveli su zaključke u brojkama, i predviđaju da će se kod većine nacija videti da će im se trendovi dugovečnosti nastaviti u budućnosti.
Analitičari su utvrdili da će do 2030. godine zemlje Latinske Amerike verovatno imati najbolje pokazatelje mortaliteta posle regiona sa visokim prihodima, sa posebno značajnim dobicima u poboljšanju očekivanog životnog veka muškaraca.
Ratovi i društvena previranja kao faktor projekcija
I u zemljama koje su se suočile sa bolestima, glađu, sukobima i ratovima poslednjih godina, poput onih u Africi i na Bliskom istoku, očekuje se da će se i očekivani životni vek muškaraca produžiti.
Nasuprot tome, povećanje očekivanog životnog veka u Eritreji, Etiopiji, Madagaskaru, Ruandi, Sudanu, Tanzaniji i Zambiji će se uglavnom primetiti u ženskoj populaciji, kako se društveno-ekonomski i politički uslovi budu poboljšali.
Najlošiji ishodi predviđaju se u Centralnoafričkoj Republici, Obali Slonovače, Lesotu i Zimbabveu. Narodi u navedenim zemljama su bili uključeni u ratove i iskusile društvena, ekonomska i politička previranja tokom protekle decenije.
Projekcije nisu uzele u obzir eventualne nove ekonomska, društvena ili politička dešavanja koja bi mogla da nastupe u narednim godinama.
Vreme će pokazati koliko će se projekcije zaista ispuniti, imajući u vidu da i klimatske promene ugrožavaju milione života u društvima i sa visokim i sa niskim prihodima, odnosno, sa različitim standardom života.
Studija je objavljena u časopisu PLOS ONE.
