U 2023.godini dr Milijan Dimitrijević sa odeljenja Klasične i antičke istorije Univerziteta u Sidneju, Australija i Mihajlo Prica, preduzetnik su objavili u prestižnom časopisu Historia, u broju 72, članak kojim su pokazali da mesto smrti velikog rimskog imperatora i filozofa Marka Aurelija koji je vladao od 161 do 180.godine svakako mora biti Sirmium.
Njihovi argumenti su uključili detaljnu studiju o antičkim izvorima u kojima se govori o Marku Aureliju i njegovoj smrti. Čak jedanaest pisaca od drugog do sedmog veka je pisalo o ovom imperatoru. Nama je nainteresantniji Tertulijan koji je 197.godine u svom delu ’Apologija (Izvinjenja)’ napisao da je imperator umro 17.marta 180. u Sirmiumu. Tertulijanovi podaci se svakako mogu smatrati tačnim pošto ih je on izneo samo 17 godina posle smrti Marka Aurelija kao savremenik a koritio je izvore poput oficijelnih pisama imperatora. Tertulijan se inače smatra najobaveštenijim i najpouzdanijim autorom tog vremena. Od ostalih autora značajno je napomenuti da kao mesto smrti pominju provinciju Panoniju dok se jedino Aurelije Viktor 361 pominje da je imperator umro u Vindaboni u svom delu ’De cesaribus’ gde on daje podatak posle skoro dva veka. Treći antički pisac Herodijan pominje da je Marko Aurelije umro u zimu 180.godine između dve vojne kampanje u carskoj rezidenciji koju Filostrat smešta u Sirmium navodeći je kao bazijela sa sudnicom. Mi danas imamo identifikovanu palatu u samom centru grada čije trajanje obuhvata period od drugog do četvrtog veka. Takođe je pominjanje privremenog vojnog kampa u blizini grada gde je Komod, sin Marka Aurelija, održao posmrti govor vojci potvrđeno od strane Amijana Marcelina koji pominje ovaj kamp kada se imperator Konstancije Drugi obratio vojci nakon pobede nad Sarmatima.
Rasprava autora koja ovde ne može biti preneta u celosti daje detaljnu analizu antičkih izvora, kao i mesta koji se pominju u izvorima, poput palate i vojnog kampa koji potvrđuju Sirmium kao mesto poslednjeg daha čuvenog imperatora. Marko Aurelije je često boravio u Sirmiumu i sa početka njegove vladavine Muzej Srema baštini kameni miljokaz koji je nađen na tri rimske milje od grada gde se pominje njegovo ime.