Specijalni rezervat prirode “Zasavica”, koji se prostire u južnom Sremu i severnoj Mačvi, postao je omiljena destinacija mnogim turistima. Specifično je što je to močvarno područje, s poplavnim livadama i šumama, i predstavlja stanište mnogih ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. Među njima su i dabrovi, koji su posle dva veka vraćeni na ove prostore. Tu ima šta da se vidi, pa ga mnogi turisti posećuju. Neki dolaze na kratko, a ima i onih koji malo duže ostanu.
Zahvaljujući Rezervatu, i okolna mačvanska sela su postala interesantna turistima. Među njima se izdvaja selo Zasavica jedan, koje je od Rezervata udaljeno dva, a osamnaest kilometara od Sremske Mitrovice.
Blizina Rezervata pružila je novu mogućnost meštanima da se bave ruralnim turizmom. Među prvima koji su se upustili u ovu avanturu je porodica Čikić.
Tankosava Čikić je do 2003. bila trgovac, kada ostaje bez posla. To je nije obeshrabrilo, jer je život borba i nema mesta predaji. Dobro je poznato da se u životu prepliću lepi i teški trenuci. Baš nekako u tom periodu, Rezervat se otvario za posetioce, među kojima je bilo najviše đaka. Rodila se ideja da im se obezbedi obrok dok su na izletu.
Čikići hrabro prihvataju izazov. Improvizovali su trščanu nadstrešnicu sa stolovima i deci ponudili komplet ručak iako nisu bili ni ugostitelji, a ni turistički radnici. U ponudi je bila supa, krompir-pire, bečka šnicla, salata i štrudla. Tankosava je uključila i žene iz sela za pripremanje ovog obroka. Sve je divno prošlo, deca su bila zadovoljna i priča o ovoj porodici se pročula.
Problem je što su đačke ekskurzije obično u proleće i s jeseni, a dobra strana je što je sve više škola tražilo da budu njihovi gosti.
Tankosava i Živanko Čikić su, spremajući hranu za brojne goste, primetili da su neki želeli i duže da ostanu. Onda su počeli da razmišljaju da gostima ponude i noćenje.
– Početak je bio skroman. Imali smo tri sobe s jednim kupatilom – seća se Tankosava. – To nije bilo praktično i morali smo pronaći novo rešenje.
Pre četiri godine obogatili su ponudu sa četiri apartmana. Interesovanje za ovaj vid odmora posebno je poraslo posle korone. Uskoro Čikići i čardak pretvaraju u jedan apartman, a od pomoćne zgrade prave još tri apartmana. Danas je njihov kapacitet osam apartmana sa 17 ležaja.
Svih proteklih godina trudili su se da ostanu pravo seosko domaćinstvo. Ambijent je sofisticirano ruralan. Odiše mirom s puno zelenila i cveća i ne čudi što su njihovi gosti uglavnom mlade porodice s decom. Dvorište je prostrano i u njemu deca uživaju, a i odrasli.
Dobrodošlicu im domaćini požele na tradicionalan način s pogačom, solju i rakijom. Hrana je domaća, a u ponudi je doručak, ručak i večera.
– Obično se gosti odluče za doručak i večeru, jer tokom dana obilaze Rezervat ili stari rimski grad Mitrovicu – kaže Tankosava.
Interesantno je da strani gosti rado ovde svraćaju. Rezervacija se obavlja bukingom i sobe uvek moraju da budu spremne.
Pamti ovo domaćinstvo puno lepih trenutaka. Čikići imaju malu salu koju izdaju gostima za svadbe, krštenja, organizovanje edukativnih radionica. Ipak, svima je u sećanju ostala veridba Holanđanina i Ruskinje, koja je održana na čardaku, a sledeće godine su došli ponovo i ostali mesec dana.
Ovaj posao bez ljubavi ne može da se radi. Iako su roditelji najviše zauzeti, oba sina i snahe im pomažu po povratku kući s posla. Ponos je unuka Anica, student turizmologije na novosdskom PMF-u, koja je još kao dete pomagala baki i dedi, a danas se obrazuje da preuzme ovo domaćinstvo, u čijem stvaranju je i sama učestvovala.
Čikići sami obezbeđuju hranu za svoje goste. Tove svinje, drže živinu, imaju i kravu, sami prave sir. Tu je bašta s paradajzom, paprikom, krastavcima. Ovde je sve nadohvat ruke.
Osim domaće hrane i vrhunskog smeštaja, interesantno je da se ovde, kada dođu gosti iz Slovenije, promoviše i naš lep običaj “srpska slava”. Od radionica koje se ovde održavaju svakako je interesantna ona koja okuplja žene koje pustuju vunu.
Za sada su Čikići jedino domaćinstvo u selu koje se bavi ruralnim turizmom. Iako su pozitivan primer, meštani se ne usuđuju da krenu njihovim putem, pogotovo što u prvoj godini nema zarade. S domaćinskim racionalnim odnosom prema poslu uspeli su da od svog domaćinstva i Zasavice jedan, naprave prepoznatljivu destinaciju na turističkoj mapi. To su postigli jer su se stalno trudili da budu što bolji, a zarađeni novac nisu trošili nego su ga ulagali u napredak domaćinstva. Konkurisali su i za dodelu subvencionisanih sredstava na nivou Grada i pametno ih ulagali.
Čikići su tek sada sebe pronašli i zato s ljubavlju dočekuju goste, koji to prepoznaju, rado im se vraćaju, a priča o njima putuje etrom.
Ukoliko volite i želite još da čitate, knjigu “Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2024” možete poručiti preko sajta www.poljoprivrednik.net.