Potrošači su u Srbiji već deceniju u prilici da se zaštite u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača.
Situacija nezadovoljnih kupaca/potošača, je i te kako česta, ali mnogima nije baš jasno kakva su njihova prava. U Srbiji prednjači nezadovoljstvo zbog kvaliteta obuće, odeće i bele tehnike.
Potrošači su u Srbiji već deceniju u prilici da se zaštite u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača koji precizira njihova prava i kako da ih ostvare. Dakle, zakon postoji, prava i obaveze i potrošača i trgovaca se znaju, ali još uvek je, kažu oni koji se bave zaštitom potrošača, dug put da potrošači ostvare svoja prava i zato je najbolje da se kad je to potrebno obrate udruženjima koja se bave zaštitom potrošača.
– Iako je Zakon o zaštiti potrošača postoji, potrošači, zapravo, malo znaju o tome kakava su im prava i to nije dovoljno da se uputi valjan i detaljan prigovor kako bi se ostvarila potrošačka prava- kaže pravni savetnik u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine Marko Dragić. – Zato ih mi uvek savetujemo da se bolje informišu i obrate nekoj od potrošačkih organizacija.
On ukazuje da, uz zakon, potrošači zaista više znaju o tome kako da zaštite i ostvare prava. Ističe i da to znaju i trgovci, koji neretko, koriste svoje šanse da obmanu/prevare potrošača, odnosno pronalaze načine da iskoriste potrošača.
– Potrošači bi trebalo da znaju da se u roku od šest meseci, ako roba nije saobrazna, imaju pravo da zahtevaju povraćaj novca, a proizvod se može popraviti i zameniti, ali se u tom roku ne može popravljati bez pismene saglasnosti kupca. Nakon isteka šest meseci proizvod se može zameniti ili popravljati, ali se ne može ostvariti povraćaj novca, osim u slučaju da je već bio na reklamaciji- kaže Dragić.
Nebojša Lazarević iz Centra za evropske politike kaže da se potrošači u Srbiji, prema raspoloživim podacima koje vodi Tržišna inspekcija, najčešće žale na tekstil, obuću i tehničke proizvode.
– Praksa povodom ovih reklamacija je šarolika, od velikog broja odbijanja s jednostavnim obrazloženjem da je roba nepravilno korišćena, pa do efikasnog usvajanja reklamacije i zamene robe, što je po pravilu više posledica poslovne politike trgovaca nego nekog posebnog dejstva propisanih sankcija – kaže Lazarević.
– Moj savet je da potrošači uvek pokušaju da ostvare svoja potrošačka prava jer u tom slučaju rade i za sebe, ali i druge kupce/potrošače, kao i da se obrate nekom od udruženja jer u svakom regionu postoji regionalni centar zaštite potrošača -kaže Lazarević.
Marko Dragić naglašava da potrošači moraju da znaju i to da trgovci imaju obavezu da potrošaču/kupcu pruže jasnu, potpunu i tačnu inoformaciju o pravima koje imaju i ne smeju ga dovoditi u zabunu.
– Tako se, recimo, dešava da potrošač dođe da reklamira proizvod, a trgovac ga, umesto da mu saopšti koje su mogućnosti na raspolaganju, odmah uputi u ovlašćeni servis – i to je onda primer nepoštene prakse – ističe Dragić.
Nedavno je obeležen Svetski dan prava potrošača, a tom prilikom je ministar trgovine Tomislav Momirović rekao da je zaštita potrošača na sve višem novou.
– Ministarstvo trgovine iniciralo je i vansudsku zaštitu potrošača nametanjem obaveze trgovcu da učestvuje u tom sporu, a zajedno sa sektorom tržišne inspekcije, u poslednjih godinu i po dana sprovedeno je blizu 8.000 postupaka – rekao je Momirović.
– Brojke jasno pokazuju našu rešenost da u nekoliko nivoa pružimo zaštitu potrošačima u ostvarivanju njihovih prava, kao i da je svest potrošača o zaštiti prava sve viši. To potvrđuje i to što se u Registar „Ne zovi“, kojim se potrošači štite od nepoštene poslovne prekse, odnosno nasrtljivih trgovaca – od početka godine upisalo oko 10.000 građana.
