Basso Continuo – interaktivna radionica sa decom i mladima o praktičnom upoznavanju tekovina evropske Renesanse i Baroka, održana je u našem gradu, u periodu od 16. do 18. aprila tekuće godine, u svečanoj sali Muzičke škole „Petar Krančević“.
Održavanje radionice su propratili učenici i nastavnici Muzičke škole i tom prilikom iskusili nov, drugačiji pristup u radu i učenju. Ovo nije prvo dešavanje ovog tipa kod nas! Naime, ovo je treći put da imamo u našem gradu jedan ovakav događaj; prvi put isti je bio organizovan pod programskim nazivom „Eksperiment Barok“, 2013. godine, kada je koncert održan u holu pozorišta „Dobrica Milutinović“. Drugi put realizacija je bila u jesen 2023. godine, u Muzičkoj školi, kao „Dan otvorenih vrata“, kojom prilikom su se učenici osnovne i srednje Muzičke škole upoznali sa načinom dobijanja tona dva instrumenta sa dirkama, pretečama klavira – klavikordom i instrumentom pod nazivom Flemiš virdžinal. Pomenuta dva instrumenta su iz privatne kolekcije prof. Dragane Filimonović, nastavnice Muzičke škole u Sremskoj Mitrovici, koja je i autor ovih tematskih radionica, dok je graditelj ovih originalnih replika instrumenata gospodin Akihiko Yamanobe (Japan, Tokio), koji je i ove godine podržao i ohrabrio Draganu za ovakav rad sa učenicima i mladima.
Instrumenti su ručni rad, izrađeni u majstorskoj radionici g. Yamanobe-a, po uputima Davida Boltona (UK) čiji je Akihiko bio učenik. Nakon smrti g. Boltona, Kristofer Stembridž, njegov prijatelj (a mentor D. Filimonović), dolazi do saznanja da je Akihiko direktni učenik prijatelja D. Boltona (preko prepiske koje su vodili više od 20godina putem pisama). G.Stembridž je Dragani sugerisao da pronađe dobar instrument za vežbanje, te je Akihika spojio sa Draganom. Iz te saradnje od 2010.god, proistekla je i vredna donacija gudačkih instrumenata ka mitrovačkoj muzičkoj školi, uz podršku Ambasade Japana u Srbiji. Zanimljivo je pomenuti i da je g.Akihiko Yamanobe dve godine zaredom obezbeđivao sredstva za dvonedeljno studijsko putovanje za đake mitrovačke muzičke škole (2012;2013). Sam entuziasta, g. Yamanobe u Tokiju organizuje koncerte i radionice ovog tipa za decu, mlade, i odrasle, a ove godine je podržao i ohrabrio Draganu za ovakav rad sa mladima i đacima škole. Radeći dugi niz godina u ansamblima i istražujući polje improvizacije, prof. Filimonović je osmislila zabavan način da kroz pokret i improvizaciju približi upoznavanje dalekih epoha 16-18. veka, ali i samih zakonitosti improvizacije unutar kraćih kompozicija, a sve prilagođeno polaznicima.
Uz interakciju sa posetiocima, organizovano je učenje i igranje kroz princip improvizacije. Posetioci radionice su i ovaj put pokazali zainteresovanost za ovaj vid učenja. U otvorenoj atmosferi komponovali su i komunicirali putem zvuka. Na raspolaganje je stavljena i lira iz privatne kolekcije profesorke Filimonović, te su smeli i hrabri posetioci uzeli učešće u stvaranju muzike (dobro je napomenuti da, neki od njih, i bez ikakvog predhodnog znanja sviranja na instrumentu!) U većim grupama, izvedeno je nekoliko osnovnih koraka baroknog plesa, uz veliki osmeh podrške svih aktera (pasivnih i aktivnih). Drugog dana radionice Basso Continuo, 17.4.2024. godine, izveden je ogledni čas na Flemiš virdžinal-u učenika klavirskog odseka, kao i nastavnice harmonike, Branke Panić.
Tom prilikom uručene su Zahvalnice učenicima za nastup, kao i profesorima Škole: Jovanki Ivanić, Branki Panić, Milici Miljanić, Neveni Eraković, Sandri Nikolić, bibliotekarki Biljani Mitrović. Veliku podršku u realizaciji pružila je šef klavirskog odseka Muzičke škole – Jelena Lazić, uz direktora škole, Bojan Jovanović, kao i pomoćnika direktora Edi Tajma. Ovo radionica je protekla uspešno, a raritet ovog poduhvata možete uporediti sa „dolaskom svirljivih muzejskih eksponata“ u školu, gde se oni u praksi mogu isprobati, a praktično znanje obogatiti, na radost svih učesnika! Mitrovačka muzička škola je na trenutak zaživela zvuk renesanse i baroka uz radionicu „Basso Continuo“ nastavnice Dragane Filimonović. O instrumentima: Klavikord je izmišljen u ranom 14.veku. On je žičani instrument sa klavijaturom, nastao u Evropi. Upotrebljavao se od kasne Renesanse,preko Baroka, do Klasicizma. Jedna je od preteča savremenog klavira. Korišćen je za vežbanje i kao pomoć pri komponovanju. Zvuk se dobija tako što metalne tangente udaraju u mesingane ili čelične žice. Dobio je ime po latinskoj reči klavis(klavus/ključ/ekser) i grčke reči horda(žica). Po dva tona „dele“ dve žice /c i cis npr. (osim toniva „D“ i „A“, oni imaju svoje dve žice). Štim instrumenta je na 415 Hz (kamerton A, koji je kod klavira 442/negde čak i do 445Hz!) Bio je veoma popularan od 16.-18.veka, uglavnom u nemačkim zemljama, Skandinaviji u Španiji i Portugaliji. Veliki pobornik ovog instrumenta bio je Filip Emanuel Bah. Do 1850.god muzičari su prestali da koriste klavikord. Danas ove instrumente sviraju zainteresovani za ranu muziku, i muziku baroka. Povremeno, ovaj instrument se pojavljuje u savremenoj rok muzici. Virdžinal je klavijaturni instrument, iz porodice čembala. Štim mu je 440Hz(kamerton „a“). Bio je popularan u Evropi u kasnoj renesansi i ranom baroku. On je manji i jednostavniji od čembala, pravougaonog oblika. Instrument je napravljen kako bi bio postavljen na sto (bez nogu). Način dobijanja tona je identičan sa čembalom; unutar džekova, smešten je jezičak koji okida žicu, i svaka dirka koristi jednu žicu. Korišćen je za kamerno muziciranje (uz flaute ili gudačke instrumente)za vreme okupljanja(druženja) bogatijih slojeva ondašnjeg vremena. Muzika je bila deo obaveznog vaspitnog podučavanja, ali i komunikacije. Navodno, sam naziv potiče od tog što su mlade devojke(virgine/virginal) svirale na ovim instrumentima.
Užasno strahopoštovanje prema kompozitorima rane muzike, stegnutost u radu sa decom su nestali posle Radionice. Dragana je svojom ljubaznošću i ličnim primerom, uspela da nas oslobodi straha od komponovanja i muzičkog dela uopšte. Instrumenti koje poseduje su građeni od prirodnih materijala, po meri čoveka i njegovog nervnog sistema. Improvizacija u muzici je nešto zaboravljeno u školskom sistemu. Previše se držimo pravila i ograničenja, pa smo počeli i svoje postojanje da ograničavamo tj. da negiramo. Radionica jednostavno vraća u život u svakom smislu“. (Branka Panić, nastavnica harmonike) „Sjajna prilika da učenici, roditelji i nastavnici prošire svoje muzičke vidike. Uvek mi je zadovoljstvo da podržim kreativne inicijative svojih kolega“. (Nevena Eraković, nastavnica solfeđa) „Bilo je pravo zadovoljstvo svirati na originalnim instrumentima iz perioda Baroka, imati priliku čuti zvuk kakvim su bile okružene princeze iz perioda prije 300 i više godina. Bez obzira na skromnije mogućnosti instrumenta, taj specifičan zvuk me je očarao i pružio mi jedan nov uvid u igre koje godinama slušam ili sama izvodim na klaviru. Privilegija naših đaka jeste mogućnost da se upoznaju sa karakteristikama „starih“ stilova kroz jedan praktičan pristup i da samostalno, individualno ili grupno stvaraju nove melodije (u improvizacijama)“. (Jovanka Ivanić, nastavnik stručnih predmeta u srednjoj muzičkoj školi, dirigent) Najvise mi se svidelo kada smo svirali na tom čudnom instrumentu i kad smo gledali taj instrument , kada nam je govorila Dragana o tom instrumetu, i kad smo plesali menuet.(Anastasija Dostanić,učenik)
Klavikord je braon oker instrument, a Virdžinal je golubije plave boje sa ornamentima
