Pravoslavni vernici širom sveta danas proslavljaju jedan od najradnosnih praznika, dan Hristovog vaskrsenja iz mrtvih, Vaskrs ili Uskrs.
Glavni običaj koji se vezuje za ovaj veliki praznik jeste farbanje jaja, najčešće u cvenu boju. Reč je o jednom od najlepših i najradosnijih srpskih običaja. Domaćica kuće, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji farba na Veliki petak, na dan kada se ništa drugo ne radi, već su sve naše misli upućene na strašni događaj Hristovog nevinog stradanja na Golgoti.
Crvena boja simboliše Hristovu prolivenu, ali je istovremeno i boja vaskrsenja, radosti i života.
Takođe, postoje i drugi vaskršnji običaju uvreženi u narodu.
Tako se veruje da dan pred Vaskrs ne treba otići rano na spavanje, jer će se to preneti na ostatak godine, te će osoba koja na Vaskrs rano legne biti pospana i lenja.
Na sam praznik, ujutru, treba se umiti vodom u kojoj su potopljeni dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje. I najmlađe treba dotaći ofarbanim jajetom, da budu jedra tokom godine.
Domaćin sa svojom porodicom odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: „Hristos Vaskrse!“ i „Vaistinu Vaskrse!“ i taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita „Oče naš“ i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika.
Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
Smatra se da post treba prekinuti vaskršnjim jajetom.
Zato je neizostavno kucanje jajima. Tako se jaja se najpre tucaju vrh u vrh, a posle šotku u šotku, te onaj ko razbije tuđe jaje uzima ga za sebe.
Prvo crveno jaje se čuva do narednog Uskrsa kao „čuvarkuća“, zaštitnik porodice.
Inače, u Banatu jen postojalo verovanje da uskršnja jaja ne treba davati ovčarima i svinjarima, da ne bi stoka bolovala u toku godine.
U nekim delovima Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde je prolazila litija nekada su se palile vatre ili sveće u prozorima. Vatre za Uskrs su obavezno paljene kod katolika.
Takođe, u narodu se veruje da ako Vaskrs padne pre Đurđevdana, nije se jelo jagnjeće meso.
U nekim delovima Srbije mese se posebni hlebovi sa bosiljkom i kolači. Recimo, u istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom (kovržanjak).
Zanimljiv je običaj sakrivanja jaja u kući ili dvorištu, koja deca posle traže kao skrivene darove.
