Otkrivamo vam neke od najzanimljivijih đurđevdanskih običaja i recept za staro balkansko jelo koje se tradicionalno priprema za ovaj praznik.
Đurđevdan je jedan od većih hrišćanskih i narodnih praznika, kojim se slavi Sveti Đorđe, a praznuju ga i pravoslavci — kao krsnu slavu — i katolici — kao imendan. U našoj zemlji toliko ljudi slavi Đurđevdan da je ova slava na drugom mestu u Srbiji po učestalosti, odnosno prva u Republici Srpskoj.
Đurđevdan je praznik s mnogo običaja koji prizivaju zdravlje i plodnost, kako na sam dan praznika, tako i uoči njega.
Često su u pitanju običaji i rituali nastali još u pagansko doba, koji su se održali jer je Sveti Đorđe zauzeo mesto starog srpskog i slovenskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika.
- Verovanja za Đurđevdan
Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro – da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša – da će leto biti sušno. Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.
Postoji verovanje da je Đurđevdan idealan za izvođenje rituala kojima se skidaju čini, tera crna magije i otklanjaju uroci nabačeni tokom prethodnih pet meseci.
- Umivanje za Đurđevdan
U tu svrhu najčešće se izvodi „ritualno umivanje“: oko posude u kojoj se farbalo prvo uskršnje jaje (crveno, naravno), obmotaju se stručci kukureka, omana i ljošćana, a potom se u nju naspe voda i ostavi da prenoći na kućnom pragu ili pored neke biljke, tako da se zorom u nju slije i rosa.
Tom vodom se na Đurđevdan umivaju svi ukućani da bi sa sebe „skinuli čini“, uz misao da dobro pobeđuje zlo. Takođe, uoči slave, ispred kuće treba ostaviti dva-tri stručka omana, pa ih, kad se narose, uneti u sobu i okačiti da se suše.
Osušena biljka kasnije se koristi prilikom izvođenja raznih ljubavnih rituala, a veruje se i da čudesnu moć ima i bosiljak koji je u noći pred Đurđevdan pokupio rosu. Na Đurđevdan se na našim prostorima često sprema kapama, odnosno jelo od spanaća i jagnjetine.
