Danas, kad se toliko ponosimo delom Nikole Tesle, često zaboravljamo koliko se svet zapravo ogrešio o njega
Nikola Tesla, najveći naučnik i inovator svih vremena, čiji su izumi promenili način života na Zemlji, poslednjih 10 godina života proveo je u sobi 3327 na 33. spratu hotela „Njujorker“, jer znate da je sve kod njega moralo da bude deljivo sa 3. Dane je provodio krpeći jedva kraj sa krajem, ali od svojih ideja i stvaranja nije odustao do poslednjeg dana. Umro je u neopisivoj bedi, donekle zaboravljen od svih – slučajno ili namerno, dilema je koja nije decenijama razrešena.
Naime, mnogi su hteli njegova dela da pripišu sebi, a koliko je bilo ispred vremena, govori činjenica da ni danas najveći stručnjaci mnoge njegove ideje ne mogu da razumeju i primene u praksi.
Kako je skončao čovek koji se promenio tok čovečanstva?
Prema zvaničnim dokumentima, Tesla je preminuo u hotelskom apartmanu 7. januara 1943. u 22 časa i 30 minuta od srčane tromboze u 87. godini života.
I pored prodaje patenata u oblasti naizmeničnih struja, Tesla odlazi na onaj svetu u dugovima.
– Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće – rekao je gradonačelnik Njujorka Lagvardija, mnogi bi rekli kakvo licemerstvo, zar ne?
Ko je zatekao beživotno Teslino telo?
Upravo je Sava Kosanović, sin najmlađe Nikoline sestre Marice, bio taj koji je pronašao telo naučnika, a o tome je pisao u svojim uspomenama:
– Kada sam 7. januara 1943. ujutro ušao u Teslinu sobu, s jednim bliskim prijateljem, Tesla je ležao mrtav. Još mršaviji i bleđi malo zgrčen, sa zaleđenim sažaljivim izrazom, gotovo osmehom na licu. Na velikom okruglom stolu stajala je jedna otvorena metalna kutija, kakvih je mnogo imao, sa pismima i izvučenom slikom, poslednjom Teslinom, u grupi posetilaca 1942. godine.
Nedostojan, čak, i poslednji ispraćaj
Vest o smrti genija je odjeknula svetom. Teslino telo bilo je dva dana izloženo u poznatoj pogrebnoj sali na Medison aveniji. Ljudi su dolazili da odaju poslednju počast velikom naučniku, a u knjigu žalosti upisivali su se državni dostojanstvenici, istaknute javne ličnosti, prijatelji, poznanici, ali i obični ljudi koji su mu se divili. Telegrami i izjave saučešća pristizali su iz svih krajeva sveta…
Posmrtni obred je održan 12. januara u Crkvi Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku. Posle službe telo je kremirano. Ispraćaju Teslinih posmrtnih ostataka prisustvovalo je oko 2000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne ličnosti i nobelovci. Svi vodeći njujorški listovi imali su svoje izveštače. Do juče gotovo zaboravljena ličnost, preko noći je postao osoba o kojoj priča i piše cela planeta.
Ali, i na poslednjem ispraćaju čoveka koji je svima olakšao svakodnevicu, osetio se gorak ukus u ustima.
– Episkop Dionisije iz Manastira Sv. Save (poglavar SPC u SAD) bio je informisan o vremenu i mestu sahrane. Umesto da dođe lično i održi opelo, poslao je vrlo nereprezentativnog sveštenika, neobrijanog i naizgled prljavog, koga je gospodin K. odmah otpustio. Pretpostavlja se da je episkop odbio da učestvuje zbog činjenice da je Teslino telo trebalo da bude kremirano – navodi Šarlota Mužar, dugogodišnja sekretarica diplomate i publiciste Save Kosanovića, sina Tesline najmlađe sestre Marice, u zvaničnom dokumentu koji je uputila Muzeju Nikole Tesle.
Na sahrani je svirao njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu u pratnji slovenačkog hora Slovan, i to po Teslinoj želji, prvo Šubertovu kompoziciju „Ave Marija”, a onda srpsku pesmu „Tamo daleko“.
Ubrzo po Teslinoj smrti FBI je zatražio od Useljeničke službe oduzimanje sve pokojnikove lične stvari i dokumenata, iako je Tesla bio američki državljanin. Kasnije je Ministarstvo odbrane kontaktiralo FBI, a Teslina dokumenta proglašena vrhunskom tajnom. Sva Teslina lična imovina po nalogu Edgara Huvera i predsednikovih savetnika dobila je etiketu „veoma poverljivo” zbog prirode Teslinih otkrića i patenata.
Borba rodbine za ličnu imovinu
Teslina porodica i jugoslovenska ambasada su se borili sa američkim zvaničnicima za povratak dokumenata i ličnih stvari, zbog mogućeg značaja nekog od njegovih istraživanja. Konačno, njegov sestrić Sava Kosanović uspeva da dođe do dela njegovih ličnih stvari i to je sada smešteno u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu.
