Oronule fasade, dotrajali liftovi, krov koji prokišnjava zajedički su problemi brojnih stambenih zgrada u Beogradu. Kada se na to doda i nemogućnost dogovora sa komšijama, mnogi građani se nađu u začaranom krugu. Rešenje bi mogao da bude kredit – koji podiže stambena zajednica.
Da bi zamenila liftove, jedna zgrada na Novom Beogradu planira da podigne kredit za stambene zajednice. Poštanka štedionica je trenutno jedina banka koja daje kredit stambenim zgradama za sanaciju fasade, zamenu liftova ili popravku krova koji prokišnjava.
Oni kao garanciju da će zgrada isplatiti kredit traže 4 menice stambene zajednice, koje potpisuje upravnik zgrade.
Ukoliko zgrada ima prihode od izdavanja poslovnog prostora, antena na krovu, ili bilborda, može ih založiti u korist banke i tako povećati kreditnu sposobnost.
“Banka ne uspostavlja hipoteku na nekim pojedinačnim prostorima u stambenoj zgradi, banka ne uzima lične menice stanara, fizičkih lica. Znači, direktno – korisnik kredita je stambena zajednica i stambena zajednica je pravno lice koje će otplaćivati kredit”, kaže član Izvršnog odbora banke Poštanska štedionica Aleksandar Čortan.
Da bi jedna zgrada mogla da zatraži kredit od banke, potrebna je saglasnost dve trećine stanara, a da bi ga banka odobrila, zgrada mora da bude upisana u registar stambenih zajednica, da ima upravnika, otvoren račun u banci, da je donela odluku o visini naknade za investiciono održavanje zgrade i time uspostavila rezervni fond zgrade.
“Svi stanari i neko ko nije učestvovao u glasanju imaju obavezu da plaćaju ratu tog kredita, jer mi taj kredit vraćamo u ime stambene zajednice. Rate kredita idu preko objedinjene naplate, preko Infostana, tako da vi na uplatnicama Infostana, gde imate određene obaveze, imaćete i stavku kredit i ratu kredita onoliku – kolika je“, objasnio je profesionalni upravnik Ljubiša Banovački.
Ugovor o kreditu potpisuje upravnik zgrade. U banci u kojoj je ekipa RTS-a bila nisu rekli koliko su ovakvih kredita do sada odobrili, ali kažu da zainteresovanih ima
„Do sada smo u praksi imali različite primere – od zaduženja u iznosu od nekih 500.000 dinara za neke brze sanacije, gde bi neka mesečna obaveza stanara te zgrade bila do nekih 300 dinara, do nekih ozbiljnijih rekonstrukcija liftova, gde su opet investicije u iznosu od preko 2 miliona dinara, a neke obaveze stanara, naravno u zavisnosti od broja stanova u zgradi, mogu da se kreću i do 4.000 dinara mesečno”, kažu u banci.
Ravni krovovi, liftovi i fasade najviše muka zadaju stanarima. Iako su svi vlasnici stanova u obavezi da održavaju zgradu, u nekim situacijama pojedini stanari su prepušteni sami sebi, pa je sud jedini put. Zato bi ova mogućnost mogla da reši mnoge probleme stanara.
