Muzej naivne umetnosti „Ilijanum” se nalazi u Šidu, otvoren je, na današnji dan, 31. maja 1970. godine inicijativom Ilije Bašičevića Bosilja (1895—1972), slikara i svetskog klasika marginalne umetnosti, kao njegov svojevrstan legat.
Osnivanje
Za potrebe smeštaja i izlaganja poklonjene zbirke, adaptirana je zgrada nekadašnje škole učenika u privredi u ul. Moše Pijade 25 (danas ul. Cara Lazara). U ono vreme taj prostor je bio jedan od najreprezentativnijih u Šidu i kao takav korišten je i za sklapanje građanskih brakova, uz saglasnost porodice Bašičević.
Krajem osamdesetih godina prošlog veka krenulo se sa adaptacijom objekta u ul. Školska 2 u Šidu (nekadašnja osnovna škola), namenjenog smeštaju Muzeja naivne umetnosti „Ilijanum”. U ovaj objekat muzej se uselio 1991. godine i u njemu se nalazio sve do 2009. godine. Te godine, objekat u kome se muzej nalazio vraćen je, Rešenjem Direkcije za restituciju, Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Rešenje za smeštaj muzeja nađeno je u adaptaciji objekta u Ulici Svetog Save broj 5. Nakon što su radovi privedeni kraju, saznalo se da je upravo ovu kuću (Vinterštajnova kuća, kako je zovu stari Šiđani) porodica Bašičević videla kao prostor za smeštaj legata Ilije Bosilja. Tako je, nakon četrdeset godina, sticajem raznih okolnosti, muzej stigao na mesto na kome je trebalo da bude od prvog dana.
Umetnički fond
Umetnički fond Muzeja čini 338 umetničkih dela (336 slika i 2 skulpture od drveta). Najveći deo fonda čine 287 slike samog darodavca Ilije Bosilja. Presotalo 51 delo iz fonda muzeja su dela drugih naivnih umetnika iz zemlje i inostranstva sa kojima je darodavac razmenjivao dela za života, ili su ih sami umetnici poklonili muzeju (I. Generalić, J. Generalić, E. Feješ, M. Skurjeni, M. Rašić, F. Filipović, itd). Od 287 slika Ilije Bosilja, najveći broj su slike rađene uljanim bojama, na različitim podlogama (drvo, platno, lesonit, karton, sekurit, staklo) njih 227. Tehnikom gvaša rađeno je 47 slika iz fonda muzeja (na papiru i kartonu), tehnikom tempere 6 slika (na papiru i kartonu), jedna slika je akvarel na kartonu, jedna je tuš na papiru, a 5 slika su crteži na lesonitu i papiru.
Ilija Bašičević je na svojim slikama obrađivao različite teme. U fondu muzeja najzastupljenije su slike sa temama iz Apokalipse i Biblije – njih 66, zatim sledi ciklus Ptice (56 slika), potom ciklus Zveri (42 slike), ciklus Ilijada (36 slika), ciklus koji obrađuje srpske srednjevekovne mitove i legende, kao i događaje i ličnosti vezane za Kosovsku bitku (32 slike), te ciklus Leteći (18 slika). U fondu muzeja se nalazi i 37 slika na kojima su obrađene teme iz svih prethodnih ciklusa, ali ih je sam umetnik izdvojio svojom oznakom G, jer su rađene tehnikom gvaša.
Zadatak Muzeja je, pored čuvanja, izlaganja i zaštite svog umetničkog fonda i prikupljanje dokumentarne građe vezane za život i delo darodavca, stručna obrada fonda, te njegovo prezentovanje široj javnosti putem predavanja, tribina, propagandnog materijala itd. Pored stalne postavke u Muzeju se organizuju i gostujuće izložbe drugih naivnih umetnika, a takođe i slike iz fonda muzeja se izlažu u drugim srodnim ustanovama u našoj zemlji i inostranstvu.
