Slikarka iz Novog Sada Dragica Židišić, inače rođena Mitrovčanka, predstavila je svoj umetnički opus izložbom „Impuls ljubavi” u Muzeju Srema. Prema oceni likovne kritike ona stvara oslobođena recepcije pojavnog sveta, gradeći apstraktne i enformel forme, a njene slike odlikuje piktoralna poetika.
Slikarstvom se bavi iz ljubavi, po profesiji je advokat. Dragica Židišić, rođena je u porodici Maksimović, 1. oktobra 1966. godine u Sremskoj Mitrovici, gde je završila osnovnu i srednju školu. Pravni fakultet završila je u Novom Sadu gde od 2008. godine radi kao advokat. Ljubav prema slikarstvu otkrila je pre nešto više od pet godina. Ovo je njena druga samostalna izložba, do sada je izlagala u Novom Sadu, gde živi, i na više grupnih izložbi.
Ova izložba je posebna za nju, navodi Dragica Židišić i kaže da veoma uzbuđena jer su njene slike sada pred publikom u mestu u kojem je rođena i gde je išla u školu. Kako je rekla: „Ovo je za mene posebno zadovoljstvo i posebna radost da među mojim prijateljima prikažem šta radim tokom nekih pet godina i nešto malo više. Izložila sam samo deo mojih slika, uglavnom radim akrilik na platnu i na lepenci, uživam u tome zato što je umetnost uopšte i slikanje posebno, sloboda kreacije, divno zadovoljstvo bez ograničenja, bez pravila. Nisam išla u umetničku školu, to je iz mene jednostavno izašlo kao jedan dar i jedno prelepo zadovoljstvo i nadam se da će i naši građani uživati u mojim slikama. Gledajući u oblake samo sam želela da nešto slikam i divila se kako to nebo pravi umetničke fotografije, divne slike, i tako malo po malo, kćerka mi je kupila prve boje i rekla da probam, tako je krenulo. Posle su moji prijatelji kupovali boje, četkice i počela sam da se bavim apstrakcijom koju iznosim, ne kopiram nikog, jednostavno inspiracija proizilazi iz mene, moje duše, osećaja, iz mojih emocija.”
Advokatura i slikarstvo u njenom životu se prepliću, baveći se u toku dana dokazima, činjenicama, paragrafima, zakonima i propisima, slušajući životne priče koje su često nesrećne, kaže da je slikarstvo neki vid izražavanja emocija na platnu. „Slikanje je ljubav, a isto kao što je osnovni posao kojim se bavim, tako je i ovo postalo deo mog života u kojem zaista uživam. Svima koji žele da počnu da slikaju, uopšte svim ljudima, poručila bih da nađu vremena za sebe i za svoje trenutke. Mi smo svi kreatori i umetnici u dubini duše, neko slikanjem, neko pisanjem, lepom rečju, neko stvaranjem muzike, neko izradom keramike, neko štrikanjem, heklanjem, pravljenjem kolača, neophodno je doći do sebe, tačnije vratiti se sebi i pronaći ono u čemu najviše uživamo,” poručila je Dragica Židišić.
Zahvalila se svojoj porodici, Muzeju Srema, Slobodanu Simiću koji je pomogao u organizaciji izložbe i publici. Prvu samostalnu izložbu imala je u galeriji „Macut”, a početkom avgusta u planu je izložba u Kulturnom centru Novog Sada, pre toga će takođe izložiti slike na Dugom otoku, u mestu Božava, u Hrvatskoj.
Izložbu u našem gradu otvorila je Tanja Mijalčić, istoričar umetnosti, rekavši da se umetnica predstavlja piktoralnom poetikom sa željom da se zagledamo u višedimenzionalnu strukturu slike, na kojoj nas prateći bojene impulse poziva da estetski (sa)osetimo i prepoznamo nešto što živi vekovima intuitivno u iskustvu svih ljudi. Ocenjuje je kao slikarku akcije i snažne energije, čije slikarstvo se odlikuje snažnim ekspresionističkim gestom i smelim kolorizmom. Kako navodi Mijalčićeva, izložba prikazuje emocije koje poput vulkana izbijaju na belinu platna ostavljajući kolorističke tragove i praske boja za sobom, apstraktne kompozicije, koje oslonjene na primarno dejstvo likovnih elemenata, gledaoca vode ka problematici pikturalne površine i slojevitim bojenim strukturama. Funkcija umetnosti upravo jeste putovanje čoveka ka svojoj svesti, ka razvijanju sopstvenih darova, a ona ocenjuje da je Židišićeva prepoznala taj umetnički impuls i da je dovoljno hrabra da sledeći unutrašnji diktus nastavi putem koji je odabrala.
