Šta se vozi u Srbiji: Ovo su najprodavanije marke automobila u 2024.

Prodaja novih automobila skočila za petinu u poređenju sa 2023, strujaši na nivou statističke greške.

Tržište automobila, kako u Srbiji, tako i u svetu, u stalnom je razvoju. Kako napreduje tehnologija, tako se i automobilska industrija menja, a potraga za ekološki prihvatljivim rešenjima dovela je do pojave novih, električnih i hibridnih modela, piše Forbs Srbija.

Kako bismo dobili kompletniji uvid u celokupno tržište automobila i koji modeli dominiraju razgovarali smo sa generalnim sekretarom Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Borisom Ćorovićem.

On podseća da je u 2023. uvezeno 25.400 novih i oko 132.000 polovnih automobila, a najviše vozila stiglo je iz Italije, Francuske i Nemačke.

„Kada je reč o ovoj godini, zaključno sa 30. junom 2024. u Srbiji je prodato 15.158 novih putničkih automobila. Na isti dan prošle godine, prodato je 12.664. Dakle, zabeležen je rast prodaje novih automobila od 19,7 odsto. Što se tiče polovnih automobila, brojke su negde na nivou prošle godine. Dakle, uvezeno ih je oko 55.000″, objašnjava Ćorović.

U Izveštaju o registracijama za 2024. godinu, u kome je analizirano tržište novih automobila za prvih šest meseci, svako drugo registrovano vozilo bilo je putničko – 52,84%, posle njih tu su motocikli 11,23%, a odmah iza laka komercijalna vozila (LKV) – 10,8%.

Škoda kolo vodi

Iz istog dokumenta se vidi da je u kategoriji putničkih i lakih vozila najprodavanija Škoda (3.573), potom Toyota (1.667), Volkswagen (1.333), Citroen (1.170) i Renault (1.119).

„Kada su u pitanju novi automobili, postoji trend rasta, ali se još nismo vratili na nivo pre korone. Tek na kraju ove godine očekujemo da će broj prodatih, novih automobila preći 26.000, odnosno da će se vratiti na period pre pandemije“, objašnjava on.

Što se tiče polovnih automobila, situacija je nešto drugačija. Iz godine u godinu beleži se lagani pad, a razlozi za to su brojni – poskupljenja u inostranstvu, povećani troškovi pri uvozu i slično.

„Ekonomska situacija u zemlji uvek ima uticaja. Trenutno su novi automobili u porastu kada je u pitanju prodaja, ali tu je uključena i prodaja pravnim licima – lizing kuće, kompanije, flotna prodaja i tako dalje. Što se tiče fizičkih lica, oni su uvek malo konzervativniji i u većoj meri prate opšta privredno-ekonomska dešavanja, kako u zemlji tako i globalno, i ta dešavanja jesu bitan faktor u odluci kupiti automobil ili ne“, dodaje on.

Kada su u pitanju laka komercijalna vozila, dominira Citroen kao najčešće traženi brend. Za njim su Fiat, Volkswagen, Opel i Renault.

Najviše, kaže, na uvoz automobila utiču životni standard i mere i odluke nadležnih institucija, poput subvencija, eventualne zabrane uvoza određenih EU standarda i slično.

Raspon cena

Prosečne prodajne cene za polovne automobile kreću se između 8.500 i 9.000 evra, dok je opseg cena za nove automobile poprilično širok i kreće se od 14.500 pa i do više od 300.000 evra.

Posebnih regulativa ili carinskih povlastica na uvoz, kaže, nema. Jedino postoje subvencije za kupovinu novih 100% električnih automobila u visini od 5.000 evra.

Nedostatak punjača

Ranijih godina postojale su subvencije i za hibride, ali u 2024. godini to nije slučaj. Osim toga, Ćorović je naveo i da nema dovoljno javnih punjača – u EU ih je ukupno 630.000, a procena je da će ih do 2030. biti osam puta više.

Demostat je naveo da najviše punjača u EU ima u Holandiji 144.453, a zatim u Nemačkoj i Francuskoj po oko 120.000, dok najmanje ima u Sloveniji 1.608 i Hrvatskoj 1.074, a u Srbiji je do sada postavljeno tek oko 150 punjača.

„Električni automobili imaju dosta prednosti – niži troškovi punjenja strujom u odnosu na benzin i dizel. Takođe, ako se posmatra ceo životni vek automobila, jeftinije je održavanje jer nema zamene ulja, filtera i drugih stvari. Takođe bolje su i performanse poput ubrzanja i sl.“, objašnjava Ćorović.

Tek svaki stoti automobil u Srbiji je električni

Trenutno je u Srbiji registrovano oko 3.000 električnih automobila što, kako nam objašnjava, predstavlja nešto više od jedan odsto ukupnog voznog parka. Hibrida, ipak, ima nešto više – oko 20.000 registrovanih u šta su uračunati i klasični i „plug-In“ hibridi.

„Najčešći kupci su pravna lica, i to posebno kompanije koje su deo velikih multinacionalnih lanaca. Oni najčešće dobijaju nalog od svojih centrala da moraju da obnove vozni park električnim vozilima. Takođe, veliki kupci su i pojedina javna preduzeća u vlasništvu držav, na primer Pošta ili Gradska čistoća. Kada su fizička lica u pitanju, radi se uglavnom ili o biznismenima, vlasnicima kompanija ili o mlađoj generaciji IT stručnjaka“, dodaje on.

Cenovni rang ovih vozila kreće se od 30.000 pa i do više od 200.000 evra, a s obzirom na veliku ponudu modela, Ćorović kaže da se nijedan ne odskače značajnije po tražnji u odnosu na druge.