Učesnici Osamnaestog međunarodnog kongresa hrišćanske arheologije, koji se prvi put održava u Srbiji, boravili su u našem gradu, kako bi videli veličanstvenu baštinu Sirmijuma. U okviru studijske posete drevnom carskom gradu i episkopiji Sirmijum, posetili su Carsku palatu, Lapidarijum Muzej Srema i Baziliku Svetog Dimitrija.
Učesnike kongresa pozdravila je zamenica gradonačelnika Danica Nedić, u Gradskoj kući, a među gostima je bio počasni predsednik SANU Vujadin Ivanišević, kao i dekan Pontifikalnog instituta za ranohrišćanski arheologiju profesor monsinjor Stefan Hajd.
Nakon pozdravnih reči, u svom obraćanju Danica Nedić, zamenica gradonačelnika rekla je: „Sremska Mitrovica ima izuzetno bogato kulturno i istorijsko nasleđe i ova poseta govori o tome da imamo šta da pokažemo. S obzirom da je Sremska Mitrovica grad koji je nastao na ostacima antičkog Sirmijuma i srednjovekovnog grada Svetog Dimitrija, uvek postoje lokaliteti koji zainteresuju svetsku javnost iz oblasti arheologije, kao i brojne druge istraživače, tako da je naš grad posećivan i istraživan već 150 godina. Ovaj masovan skup, 150 vrhunskih stručnjaka, arheologa, eminentnih profesora, veoma je bitan zato što daje na značaju našem gradu i doprinosi da Mitrovica bude vidljivija na mapi kulturno-istorijske ali i arheološke baštine. Ovi skupovi su veoma značajni za nas, radićemo na tome da njih bude i dalje jer na taj način radimo, ne samo na promociji našeg grada, već i na poboljšanju turističkih poseta, a samim tim i razvoju privrede u našem gradu.”
Skoro 200 stručnjaka iz 33 zemlje došlo je u Sremsku Mitrovicu, tragom hrišćanske arheologije Sirmijuma, carskog grada i sedišta episkopije, gde su za veru postradali Dimitrije, Sinerot, Irinej, Anastasija i drugi.
Akademik Vujadin Ivanišević počasni predsednik SANU u ime organizatora istakao je mesto našeg grada u svetskoj arheologiji: „Dolazak u Srimijum je potvrda važnosti ovog grada u antici. Mesto kao prestonica Rimskog carstva, mesto boravka careva, bogata arheološka baština koji stalno izlazi na videlo, sve to izuzetno je važno za proučavanje, ali i za očuvanje baštine. Novi nalazi porfirnih statua na području Carske palate doprinose novoj spoznaji važnosti Sirmijuma i Sremske Mitrovice. Na ovom skupu proučavaju se brojni aspekti delovanja ranih hrišćana. Reč je o pitanjima vezanim prvobitno za crkvenu organizaciju, liturgiju, sakralnu arhitekturu, liturgijski mobilijar i predmete. Ona uključuje izučavanje i drugih brojnih fenomena, organizaciju prvih hrišćana u gradovima, ruralnim područjima, limesu, važne aspekte odnosa hrišćana i pagana, progonitelja i martira, do temeljnih promena izazvanih talasima migracija. Pored toga, navedena tema podrazumeva izučavanje stepena hristijanzacije različitih teritorija, socijalnog statusa hrišćana, razvoja umetnosti, ekonomije i, naposletku, svakodnevnog života hrišćana, kao i pogrebnih običaja, što je isto važno. ”
Kongres se tek drugi put održava u jednoj pravoslavnoj zemlji, tokom tradicije proučavanja hrišćanske arheologije duge više od 130 godina, što govori o njegovom značaju. Ovaj događaj je jedinstvena prilika da se u Srbiji okupe svetski renomirani istraživači ranog hrišćanstva, koji sa srpskim kolegama razmenjuju svoja znanja i iskustva, a pruža se i izvanredna mogućnost za promociju kulture, nauke i duhovnih vrednosti u Srbiji.
„Obilazimo arheološke iskopine Sirmijuma što pokazuje da je Srbija bila deo, veoma rano, kako Rimskog carstva, isto tako i ranohrišćanskog perioda. Postoje različiti nalazi koji svedoče o tome, a potiču iz prvih vekova naše ere. Ovo mi je treća poseta, uvek se vraćam i učim sve više i više. Prvi put je kongres u Srbiji i svedoči o tome da je ovde bilo jako i veliko ranohrišćansko uporište. Postavljena vrlo široko, tema kongresa – Early Christianity between Liturgical Practice and Everyday Life, nudi mogućnost različitih pristupa, interdisciplinarnog tipa, brojnim pitanjima relevantnim za bolje razumevanje ranohrišćanskog društva,” rekao je prof. monsinjor Stefan Hajd.
Organizator Osamnaestog kongresa je Arheološki institut, čija je kandidatura za to jednoglasno prihvaćena na poslednjem, Sedamnaestom kongresu hrišćanske arheologije u Utrehtu, Holandija, 2018. godine. Time su potvrđeni poseban značaj i dometi srpske arheologije, kao i bogatstvo spomeničkog nasleđa koje baštini i prezentuje na svojoj teritoriji.
Među institucijama koje čuvaju ovo nasleđe su Muzej Srema i Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica. Kako je rekao Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda: „Dugi niz godina zaposleni se bave proučavanjem i prezentacijom arheološkog nasleđa Sirmijuma i njegove okoline. Poseta velike grupe svetskih stručnjaka nama je podstrek da i dalje radimo na sistematskim istraživanjima ali i da sve što je otkriveno bude i adekvatno prezentovano. Trudimo se da sve što je dugo skrivano ispod današnjeg grada ugleda svetlost dana i rasvetli mnoge tajne. Nadam se da će dalja istraživanja Sirmijuma koja slede i dalje otkrivati tajne i doprinositi nauci.”
Organizatori kongresa su Arheološki institut, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Narodni muzej u Beogradu i Pontifikalni institut za ranohrišćanski arheologiju.
