Ne zna se zašto, ali broj 13 se već jako dugo smatra nesrećnim. Možda zato što je prvi broj posle broja 12, koji ima poseban značaj u mnogim kulturama. Imamo 12 meseci u godini, 12 sati na časovnicima, postoji 12 horoskopskih znakova,12 bogova na Olimpu, 12 apostola u hrišćanstvu.
Za broj 13 se smatralo da nije potpun, da nije savršen i da ruši prirodni sklad, pa je samim tim i nesrećan broj, a tome doprinosi i priča da je Juda bio 13. gost na poslednjoj – Tajnoj večeri. I zbog toga i dan danas mnogi praktikuju da imaju manje ili više od 13 gostiju za jednim stolom.
Postoji slična priča iz nordijske mitologije o večeri 12 bogova koji su u Valhali oplakivali smrt svog omiljenog boga Baldura, na kojoj se pojavio nepozvan gost, Loki, bog vatre. Taj trinaesti gost je obmanuo slepog boga tame Hodera da ubije boga Baldura, boga veselja.
Loki se narugao drugim bogovima, a kada su ga oni okovali za stenu, to ga je toliko razbesnelo da se zakleo na osvetu. Prema noridijskoj mitologiji Loki je pokrenuo smak sveta – Ragnarok. Tako da je na nemačkom dugo vremena 13 značio „ćavolje tuce“.
Ipak Egipćani su verovali da je broj 13 srećan broj. Oni su verovali u život posle smrti, a trinaesta etapa života je bila u vezi sa zagrobnim životom. Ali kako je egipatska civilizacija polako nestajala sa njom je nestajalo i verovanje u dobrobit broja 13, a ostalo je podsećanje da broj 13 ima nekakve veze sa smrću.
Kako je petak postao nesrećan dan?
Petak ima poseban nesrećan značaj u hrišćanstvu. Adam i Eva, prema verovanju, probali su zabranjeno voće upravo u petak. Potop u Nojevo vreme desio u petak, dan kada je Isus razapet bio je petak.
Kako su se petak i broj 13 na kraju povezali, nije sasvim jasno.
Postoji teorija da petak 13. kao nesrećan dan potiče od berzanskog kolapsa. U Nemačkoj je to zaista bilo u petak 13. maja 1927. a u SAD se desio u četvrtak 24. oktobra 1929. Tako da je ovo objašnjenje samo delimično tačno.
Jedan od prvih zabeleženih istorijskih događaja koji je pao na petak 13. bilo je hapšenje svih članova reda vitezova templara širom Francuske koje je naredio francuski kralj Filip IV 13. oktobra 1307. godine.
Zapečačenje koverte sa nalozima za hapšenje poslate su širom zemlje nekoliko dana ranije. Nalog za hapšenje velikog majstora Žaka de Molea, koji je živeo u Parizu, takođe je izvršen 13. oktobra 1307. Ova pedantna akcija je na kraju dovela do toga da je papa ukinuo templarski red.
Međutim, tek u 19. veku petak 13. je postao sinonim za nesreću. Kombinacija petka i broja 13 je viktorijanski izum. Godine 1907, objavljivanje popularnog romana Tomasa V. Losona Petak, trinaesti zaokupilo je maštu svojom pričom o beskrupuloznom brokeru koji je iskoristio sujeverja oko tog datuma da namerno sruši berzu.
Loson nije imao pojma o krahovima berze dvadesetih ili 1987. Ono što je, međutim, malo zastrašujuće je to što je brod nazvan po njemu potonuo kod engleske obale u subotu, 14. decembra 1907. godine, a u SAD je još uvek bio petak 13.
Nema razloga za brigu, ipak…
Racionalan razlog za strah nije moguće pronaći. Statistički podaci pokazuju da se na petak 13. ne dešava ni manje ni više nezgoda nego drugim danima.
Ipak, mnogi hoteli nemaju sobu broj 13, neki avioni nemaju 13. red sedišta, a 13. spratovi u zgradama se označavaju drugačije. A petak 13. je krajnje nepopularan kao datum za venčanja.
Možda je ideja o nesrećnom datumu potekla iz daleke prošlosti, ali sigurno se raširila širom sveta kada je holivudska franšiza filmova „Petak Trinaesti“ postala popularna širom sveta.
Za strah od broja 13 postoji i naučni naziv: triskaidekafobija
Triskaideka je starogrčka reč za broj 13. Postoji i naziv za strah od petka 13. koji je izveden iz novogrčkog. Reč paraskavedekatriafobija je sastavljena od reči paraskave (petak) i dekatria (trinaest).
Nije svima problem petak 13.
Ali kao što su Egipćani verovali da je broj 13 srećan broj, tako u mnogim zemljama španskog govornog područja petak 13. se smatra srećnim danom, a sreda 13. je nesrećan dan. Čak smatraju da je petak 13. vrlo povoljan datum za rođenje deteta.
Interesantno je da je zbog činjenice da je sreda ipak baksuzni dan, film Petak trinaesti za špansko govorno područje preimenovan u Sreda trinaesti.
Poznati austrijski kompozitor Arnold Šenberg rođen je 13. septembra 1874. i užasno se plašio broja 13. Navodno je bio ubeđen da će umreti u godini punoj trinaestica. Astrolog ga je čak upozorio od njegove 76. godine, jer brojevi 7 + 6 čine 13. I Šenberg je umro – u petak 13. jula 1951. – u 76. godini.
Za one koji ne veruju u sve ove priče, danas je kraj ove radne nedelje, a za one koji veruju, neka imaju u vidu da nas u decembru čeka još jedan petak 13.
