Povodom Svetskog dana srca, koji se u zemljama širom naše planete obeležava 29. septembra, a kako smo svedoci sve učestalijih obolevanja kardiovaskularnog sistema, zamolili smo kardiologa mitrovačke Opšte bolnice dr Nikolu Ivanovića, da nam odgovori na pitanja o aktuelnim temama iz oblasti zdravlja i lečenja srca i krvnih sudova.
Postoje brojni faktori rizika koji mogu ugroziti rad srca, a dr Ivanović apostrofira sledeće:
„Postoje dve vrste faktora rizika za pojavu kardiovaskularnih bolesti:
1. nepromenjivi faktori rizika – oni na koje ne možemo da utičemo.
2. promenjivi faktori rizika – oni na koje možemo sami da utičemo,
Nepromenjivi faktori rizika su starosna dob, odnosno godine života, genetika – nasledni faktor i pripadnost muškom polu.
Promenjivi faktori rizika su pušenje, fizička neaktivnost, gojaznost, povišen krvni pritisak,povišene vrednosti masnoća u krvi – holesterol i trigliceridi, šecerna bolest, stres.
Našim stilom života i promenama životnih navika možemo da utičemo na promenjive faktore rizika. Pušenje je jedan od najvažnijih faktora za pojavu kardiovaskularnih bolesti. Veliki broj pacijenata sa preležanim infarktom miokrada ili šlogom su pušaci. Prestanak pušenja u značajnoj meri smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, tako da je veliki akcenat na odvikavanju od nikotina. Razgovor sa pacijentom u velikoj meri pomaže da pacijent postane svestan ovog faktora rizika. Bitno je prestati što ranije sa pušenjem, jer kada se već dogodi infarkt srca ili šlog, tada prestanak pušenja ima manji efekat i može da zakomplikuje lečenje, kao i da uspori oporavak i povratak na redovne životne aktivnosti.
Savremeni način života podrazumeva i sedalni način života. Dakle, značajno su češće pojave kardiovaskularnih bolesti, jer pacijenti uglavnom sede ispred ekrana televizora, kompjutera i koriste automobile, te je kretanje svedeno na minimum Fizička neaktivnost dovodi do povišenoga krvnog pritiska, povećanja vrednosti masnoća u krvi i diabetesa, tako da ona pored direktnog dejstva na pojavu kardiovaskularnih bolesti deluje i na druge faktore rizika. Iz tog razloga je neophodno promeniti način života i krenuti u svakodnevne šetnje od po 30 do 45 minuta, a najbolje bi bilo početi i sa nekom fizičkom aktivnošću od 45 do 60 minuta, dakle, 3-4 puta nedeljno, u vidu brzog hoda, laganog trčanja, vožnje bicikla, plivanja ili fitnes programa uz stručni nadzor.
Smanjeno kretanje i povećan unos nezdrave hrane (brze hrane) dovodi do toga da veliki deo populacije ima gojaznost, koja dalje direktno dovodi do pojave karadiovaskularnih bolesti i pojave masnoća u krvi, šećerne bolesti i hipertenzije.
Gojaznom osobom se smatra ona osoba koja ima BMI preko 25 kg/m2, a ekstremno gojaznom se smatra osoba koja ima BMI preko 30 kg/m2. BMI se računa tako što se broj kilograma podeli sa kvardratom visine izražene u metrima.
Ukoliko krvni pritisak bude preko 140/90 mmHg i dovede do subjektivnih tegoba, kao što su glavobolje, zujanje u ušima, vrtoglavice, poremećaj vida, mučnine i bolovi u grudima, neophodno je uvesti i medikamentnu terapiju pored promene stila života.
Povišen krvni pritisak je podmukla bolest, jer samo u početku dovodi do navedenih subjektivnih tegoba, a kasnije se organizam navikne na nove vrednosti i onda više ne obraća pažnju na promene. Kao posledicu toga imamo veliki broj infarkta miokarda, šlogova, poremećaja bubrežne funkcije i pojave poremećaja ritma, od čega je najveći problem pojava atrijalne fibrilacije.
Povišene masnoće u krvi značajno doprinose pojavi kardiovaskularnih bolesti. Povišeni holesterol, vrednosti preko 5,2 mmol/litriglicerida preko 1,7 mmol/l, predstavljaju vrednosti koje povećavaju rizik za pojavu kardiovaskularnih bolesti. Kako bi masnoće u krvi bile u granicama normalne, neophodno je promeniti način ishrane, pre svega smanjiti količinu unete hrane, zatim uvesti više voća i povrća, a smanjiti unos crvenoga mesa.
Kod pacijenata kod kojih imamo povišene trigliceride potrebno je smanjiti unos peciva, hleba, krompira i testenina. Za smanjenje masnoća u krvi potrebno je uvesti i fizičku aktivnost, kako bi se povećala potrošnja kalorija.
Šećerna bolest dovodi do oštećenja svih krvnih sudova u organizmu i zato se smatra veoma značajnim faktorom rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Povišene vrednosti šećera preko 7 mmol/l zahtevaju da se obrati pažnja, te se u početku zahteva dijetalni način ishrane i povećenje fizičke aktivnosti. Ukoliko navedene mere ne daju rezultate, uvode se prvo medikamenti, a u kasnijim fazama postoji mogućnost uvođenja i insulina.
Procenjuje se da se oko 80% prevremene smrtnosti i više od 50% slučajeva oboljevanja od srčanog i moždanog udara može sprečiti kontrolom glavnih faktora rizika.
Savremeni način života, odnosno ubrzan tempo života dovodi do pojave povećanog stresa koji za posledicu ima direktni uticaj na razvoj kardiovaskukarnih bolesti, ali i indirektno utiče i na ostale faktore rizika (pušenje, gojaznost, fizička neaktivnost, povišen šecer i krvni pritisak). Njegov uticaj se višestruko odražava na na pojavu kardiovaskularnih bolesti u sve mlađem životnom dobu, jer je ta populacija najviše izložena pojačanom stresu, kako na poslu, tako i u privatnom životu.
Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 49,8% u svim uzrocima smrti vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Žene su češće (54,1%) u odnosu na muškarce (45,9%) umirale od ove grupe bolesti. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti, vodeći su uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. Srem je unazad nekoliko godina postao region sa jednom od najnižih incidenci akutnog koronarnog sindroma u Republici Srbiji , ali tu incidencu i dalje treba dodatno smanjiti naporima samih pacijenata, lekara i društva u celini.
Dr Nikola Ivanović objašnjava i u kojim situacijama je potrebno potražiti pomoć lekara, koje bolesti srca i krvnih sudova je moguće lečiti u mitrovačkoj Opštoj bolnici i koji su njeni kapaciteti
„Iz svega navedenog, može se zaključiti da svako od nas ima neki faktor rizika, pa je preporuka da svaki muškarac koji ima više od 30 godina i ženska osoba koja ima više od 40 godina života, čak i ako nema subjektivnih tegoba, uradi jednom godišnje laboratorijske analize (KKS, Fe, holesterol, trigliceride, šećer, urea, kreatinin, K i mokraćnu kiselinu), kao i kardiološki pregled sa EKG-om i ultrazvukom srca. Takođe je potrebno da svako od nas 2-3 puta nedeljno izmeri krvni pritisak. Ukoliko se pojave tegobe kao što su glavobolje, zujanje u ušima, mučnine, poremećaj vida, vrtoglavice, bol u grudima i brža zamaranja potrebno je odmah javiti se kardiologu radi daljeg ispitivanja. Opšta bolnica Sremska Mitrovica ima Koronarnu jedinicu sa 6 bolničkih kreveta sa centralnim monitoringom , aparatima za ventilatornu podršku, gasnim analizatorom, ehokardiografskim aparatom. Na odeljenju kardiologije su 33 bolnička kreveta. Svakodnevno se vrše ambulantno kardiološki pregledi koje radi 5 kardiologa zaposlenih u OB Sremska Mitrovica, a koji rade i dijagnostičke procedure : ehokardiografiju (UZ srca) za procenu srčane funkcije i valvularnih bolesti, test fizičkim opterećenjem (ergometrijski test) kod sumnje na koronarnu arterijsku bolest, očitavanje 24h Holter EKG-a za evaluaciju poremećaja srčanog ritma, očitavanje 24 sata ambulatornog praćenja vrednosti krvnog pritiska za dijagnostikovanje i procenu uspešnosti lečenja najraširenije hronične bolesti današnjice – arterijske hipertenzije,” zaključuje dr Nikola Ivanović, mitrovački kardiolog.
