Voleli su Sremci voleli i patili.
Slušao sam priče davno kažu voleo je, a volela ona njega. Ali roditelji želeli uvek „bolje“ pa su se oni pitali. Ukrupnjavali se kapitali zanemarila ljubav, udala sirota za bogata iako nije bio lep kao onaj što ga ona volela, oženio se sa onom Boze me prosti ćerkom nekog gazde sto opeva Balašević. On lep naocit , a ona bolešljiva pa da svima bude dobro. Da li je bilo dobro? Nije niti ikad bude ljubav i novci nisu jedno niti ce biti.
Posle su pili, žene varali, kartali neki i život sebi oduzeli. Neki se nikad nisu ni zenili jer onu koju su ‘ teli njima su ispred nosa oteli.
Tužan je Srem od tih ljubavi, a zemlja crna plodna od suza devojackih i momackih.
Želeli roditelji dobro, a ubili im u mladosti sreće , radosti i doneli tuge noći besane duge. A znali su da vole Sremci dok srce u njima kuca ta neki i do kraja života sami ostali ne iz inata već što su voleli. Kažu vratio se iz rata ona za drugog udata. Tešila je mati sina molila ga da se okane vina i kafana , pesme cigana, a oči suza pune kazo bi od kafanskog dima. Kapitali, kapitali pa niste ih u grob odneli zarad čega ste decu dali?
I kažu plodna ta zemlja Srema e koliko suza ljubavi na njoj drema. Voleli su Sremci voleli.
Neke sam znao i umrli su, a drugu nisu teli..
