Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju Miholjske zadušnice, dan posvećen umrlima, kada se obilaze grobovi, pale sveće i služe pomeni. Srpska pravoslavna crkva u toku godine obeležava jesenje ili Miholjske zadušnice, prolećne zadušnice uoči Velikog posta, zatim letnje ili Duhovske i zimske koje se zovu i Mitrovske.
U narodu postoji verovanje da je najbolje nositi hrizanteme, pošto cvetaju krajem jeseni i početkom zime, imaju simboliku prolaznosti, žaljenja i smrti, dok kale i ljiljani simbolizuju odlazak duše na drugi svet, a ako je osoba preminula mlada – nevinost. Cveće na groblju, generalno, treba da simbolizuje prolaznost jer vene i suši se.
Većini ljudi je cveće ipak samo ukrasni element koji nose na groblja kako bi grobovi izgledali lepše, ali ima i onih kojima je poseta grobu prilika za molitvu za svoje pokojne. Tada čin stavljanja cveća i sveća na grob predstavlja znak unutrašnjeg čina ljubavi prema onima koji leže u grobovima. Time im pokazujemo da ih volimo i da mislimo na njih i da želimo njihovo spasenje.
Zadušnice uvek padaju u subotu jer je Isus Hristos taj dan, uoči vaskrsenja, u nedelju, proveo upokojen. To je dan kada pravoslavni vernici obilaze grobove najmilijih, daju pomene i pale sveće. Sećajući se svojih pokojnih predaka, hrišćanski vernici se na ovaj dan mole Bogu za oprost grehova i za svoje pretke.
Na Zadušnice se u crkvama služi parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se obilaze grobovi najbližih, gde se upali sveća i čita molitva. Ko ne može najmilijima da ode na grob, sveću zapali u crkvi.
