Obeležena je 83. godišnjica stradanja Jevreja, Roma i građana Mačve u Drugom svetskom ratu, kod spomen-obeležja u Zasavici II. U znak sećanja na nevine žrtve položeni su venci i cveće.
Vence su položili predstavnici Grada Sremska Mitrovica, Beogradske jevrejske opštine, predstavnici ambasada Izraela i Nemačke, Subnora i dr. Nemački okupatori su polovinom oktobra 1941. godine na njivi Lazara Ljubičića pored Save, streljali 1057 Jevreja i više od 90 Roma i meštana Mačve.
U ime Grada Sremska Mitrovica, venac je položila Ljubica Mitrović, v.d. zamenice načelnika Gradske uprave za kulturu, sport i mlade. Tom prilikom je rekla: „Čast mi je da u ime Grada Sremska Mitrovica prisustvujem komemorativnom skupu organizovanom u znak sećanja na Jevreje, Rome i meštane Mačve koji su stradali na ovom mestu 1941. godine. Zadatak svih nas je da negujemo kulturu sećanja na ovaj istorijski događaj i na njegove žrtve. Važno je tu kulturu preneti i na naše potomke da bismo se sećali žrtava i da utičemo na to da se ovakvi događaji više ne ponove.”
U istoriji događaj poznat kao „Kladovski transport” obuhvata sudbinu oko hiljadu austrijskih Jevreja, koji su pokušali preko Srbije da prebegnu do Palestine, ali stigli su samo do Kladova, odakle su prebačeni u Šabac, da bi u najvećem broju bili streljani u zimu, pod okupacijom, 1941-42. godine upravo na njivi pored ovog mačvanskog mesta.
„Jevreji koji su streljani, prvo su bili zatočeni u Kladovu, gde im nije dao rat da otplove u Svetu zemlju, već su morali da se vrate nazad i bili su prvo zatočeni u Šapcu, odakle su muškarci dovedeni na ovu njivu i streljani. Muškarci iz „Kladovskog transporta” streljani su u okviru kaznenih mera generala Bemea 12. i 13. oktobra 1941. Posle rata njihova tela su ekshumirana i 1959. godine sahranjeni su u kosturnici na Jevrejskom groblju u Beogradu. Negujemo kulturu sećanja, ne samo zato što su u pitanju Jevreji ili bilo koji drugi narodi, već zato što su posledice mržnje i streljanja. Mržnja na početku nije nešto što dovodi do streljanja, ali ako ona prevlada, to se dešava, ono čemu služi kultura sećanja je da se to spreči da se desi bilo kome,” rekao je Aron Fuks, predsednik Jevrejske opštine u Beogradu.
Na ovom mestu, 1941. godine streljano je više od hiljadu ljudi, mahom Jevreja koji su bežali iz svojih domova iz Austrije, Čehoslovačke, Poljske gde je rat počeo da bukti već od 1939. godine. Oni su našli privremeno utočište u Šapcu, odakle su, dve godine kasnije, kad je rat došao i u Srbiju, zajedno sa meštanima tog grada i okolnih sela uglavnom Romima, dovedeni i streljani.
