Brojna istraživanja ukazuju na povezanost između promena u ritmu spavanja i povećanog rizika od srčanih oboljenja.
Pomeranje sata i njegovi efekti na srčane bolesnike izaziva sve više pažnje u medicinskim krugovima, a brojna istraživanja ukazuju na povezanost između promena u ritmu spavanja i povećanog rizika od srčanih oboljenja.
Prelazak na letnje ili zimsko računanje vremena može delovati bezazleno, ali za osobe sa kardiovaskularnim problemima, pomeranje sata biti posebno problematično, navela je za „Blic zdravlje“ dr Radinka Pekić, specijalista interne medicine, supspecijalista je kardiologije.
Prema njenim rečima, jedan od glavnih razloga zašto promene u vremenu utiču na zdravlje je poremećaj u cirkadijalnom ritmu, odnosno biološkom satu organizma.
„Kada se pomeri sat, telo može doživeti stres usled promene u ritmu spavanja, što posebno može biti opasno za srčane bolesnike. Nedostatak sna ili promene u kvalitetu sna mogu povećati nivo hormona stresa, kao što je kortizol, što dovodi do povišenog krvnog pritiska i ubrzanog srčanog ritma. Kod osoba sa srčanim problemima, ovaj dodatni stres može biti opasan, jer srce već radi pod opterećenjem“, objašnjava dr Radinka Pekić za „Blic zdravlje“.
Promena vremena povećava rizik od srčanog udara
Studije su, kako kaže, pokazale da se rizik od srčanog udara povećava nakon promene vremena. Na primer, istraživanje objavljeno u časopisu Open Heart 2014. godine pokazalo je da se rizik od infarkta miokarda povećava za 24 odsto prvog ponedeljka nakon prelaska na letnje računanje vremena.
„Nasuprot tome, prelazak na zimsko računanje vremena smanjuje rizik za oko 21 odsto u prvom danu nakon promene“, navodi dr Radinka Pekić.
Objašnjava i da cirkadijalni ritam utiče na mnoge fiziološke funkcije, uključujući srčani ritam i krvni pritisak. Tako poremećaji u ritmu spavanja zbog promene vremena mogu dovesti do aritmija ili oscilacija u krvnom pritisku, što može biti posebno opasno za osobe sa hipertenzijom ili srčanim bolestima.
„Istraživanje iz Finske, objavljeno 2016. godine, pokazalo je da se rizik od ishemijskog moždanog udara povećava za 8 odsto u prva dva dana nakon prelaska na letnje računanje vremena. Iako je taj rizik mali, osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima su i dalje pod većim rizikom“, kaže dr Pekić.
Preporuke za smanjenje rizika usled pomeranja sata
Za srčane bolesnike je ključno da preduzmu određene mere kako bi smanjili rizik od komplikacija izazvanih pomeranjem vremena, a dr Radinka Pekić navodi nekoliko preporuka:
- Pre promene vremena, pokušajte da nekoliko dana ranije odlazite na spavanje 15 do 30 minuta ranije ili kasnije, u zavisnosti od promene, kako bi telo lakše podnelo promenu
- U danima nakon pomeranja sata, važno je pratiti simptome i posećivati lekara ukoliko dođe do neobičnih simptoma poput ubrzanog srčanog ritma, povišenog krvnog pritiska ili bolova u grudima.
- Izbegavajte stresne situacije i teže fizičke napore u prvih nekoliko dana nakon promene vremena kako bi srce imalo manje opterećenja
Mala promena koje ne treba da se potcenjuje
Doktorka Pekić napominje i da, iako pomeranje sata može delovati kao mala promena, njen uticaj na organizam, posebno na srčane bolesnike, ne treba potceniti.
„Povećan rizik od srčanih i moždanih udara neposredno nakon promene vremena podseća nas koliko je važno obratiti pažnju na svoje zdravlje i prilagoditi se ovim promenama na što bezbedniji način. Srčani bolesnici treba da budu posebno oprezni, prate svoje stanje i blagovremeno preduzmu preventivne mere kako bi smanjili rizik od ozbiljnih komplikacija“, savetuje dr Radinka Pekić.
