Bankarski dužnici koji imaju kredite sa promenljivom kamatnom stopom, odnosno kojima mesečna rata direktno zavisi od euribora, mogu da odahnu i pre nego što Narodna banka Srbije (NBS) počne sa “ plafoniranjem kamata”.
Šestomesečni euribor, referentna kamatna stopa po kojoj banke međusobno pozajmljuju novac, od početka godine opao je za skoro čitav procentni poen, na ispod tri odsto. Tromesečni euribor takođe je u padu, trenutno je tik iznad tri odsto, a analitičari procenjuju da će do kraja godine skliznuti ispod tri procenta.
Dodatno, oni za Blumberg Adria navode i da se očekuje da Evropska centralna banka nastavi sa popuštanjem monetarne politike, u svetlu obuzdane inflacije, ekonomske stagnacije Nemačke i usporenog rasta ostatka EU.
Nakon smanjenja referentnih kamatnih stopa u junu (i njihovog zadržavanja na istom nivou u julu), pojačala su se očekivanja tržišta da će se sa rezovima kamatnih stopa nastaviti do kraja godine.
Međubankarska tržišta su na procene da će ECB barem još jednom pre kraja godine dodatno sniziti referentne kamate odgovorila bržim trendom smanjenja euribora. U Srbiji se najveći broj pozajmica sa promenljivom kamatnom stopom oslanja upravo ili na tromesečni ili šestomesečni euribor.
Analitičarka Bloomberga Adria Marina Petrov Savić očekuje se da će „ECB na decembarskom sastanku takođe sniziti kamatne stope i nastaviti opadajući trend u 2025. godini, što će diktirati dalje snižavanje euribora“.
Ona dodaje da struktura euribora takođe ukazuje na nastavak trenda smanjenja kamatnih stopa, pošto su dugoročni euribori niži od kratkoročnih. Ova razlika se u poslednjih nekolko meseci povećava.
„Dobra likvidnost bankarskih sistema u Evropi omogućila je da međubankarsko tržište ne reaguje na smanjenje viška likvidnosti ECB, što će biti aktuelno pitanje za kamatne stope kada se višak likvidnosti značajno smanji“, dodala je ona.
Podsećamo, NBS je sredinom avgusta uputila poslovnim bankama predlog za ograničenje kamatnih stopa, odnosno predložila izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Javna rasprava za ovaj propis završena je u septembru, a ako zakon skupštinsku proceduru prođe bez većih izmena građani će moći da se nadaju manjim kamatama na bankarske pozajmice.
Pre nego što novi propis dođe pred poslanike, treba da ga odobri i Vlada Srbije, a za sada ne postoje informacije kada će se to i desiti.
(N)ovim Zakonom predloženo je ograničenje nominalne kamatne stope na nivo prosečne ponderisane kamatne stope, uvećane za jednu četvrtinu.
Prema aktuelnoj računici za dinarske gotovinske kredite, maksimalna nominalna kamatna stopa bila bi 15,67 odsto.
Za sve novoodobrene dinarske gotovinske kredite efektivna kamatna stopa će se računati kao zbire stope zatezne kamate i četiri procentna poena, što bi bilo 15,75 odsto.
