Moralo bi bar u sremskim regionalnim okvirima da bude od značaja i baš ove prve prave jubilarne i već odlazeće godine ukazivano. More je godišnjica i jubileja, zbog mnogobrojnosti događaja od kojih potiču nije ih moguće sve ni ispratiti ali na manjem životnom prostoru bi trebalo da ide nešto lakše.
Meštane jednog sela od vajkada okupljaju crkva, poljoprivredna zadruga, lovačko udruženje, poneko kulturno umetničko društvo ali ništa manje i fudbalski klub. Dobrom broju ljudi na pomen nekog sela prvo podsećanje bude naziv njegovog kluba. Zbog toga meštani sela ne bi trebali sa puno teškoća da znaju datume koji su obeležili njihovo mesto čak i usled sve češće današnje nezainteresovanosti za mnogo toga.
Svakako da je FK Graničar znak prepoznatljivosti Adaševavca i to 100 godina unazad. Klub je osnovan daleke 1924. godine, dakle između dva svetska rata, u doba kada se fudbal već uveliko igrao i uveliko osvajao armiju sladokusaca i kada je već gro poznatih domaćih i stranih klubova bilo osnovano ali daleko pre „večitog“ dvojca u srpskom fudbalu, zanimljivo i pre jedne Rome.
Duga istorija, pregršt utakmica i imena igrača u klupskim analima, domaćinstava i gostovanja, ulazaka u viši i ispadanja u niži rang, mnogo generacija igrača i navijača svedočilo je vekovnom postojanju jednog fudbalskog kolektiva, i zato je red da se i o tome uzme po koja reč.
Imena bolje ne isticati, nemoguće je naravno naređati ne sve nego čak i one koji su ostavili trag a da pri tome neko ne bude zaboravljen.
Treba reći da je klub kako se iz godine osnivanja već može videti preživeo veći broj država, političkih ideologija i vladajućih struktura, da se nekoliko puta preseljavao na nova igrališta, da je ugošćavao neke najrenomiranije klubove iz naše države a da ja znam dolazili su Partizan, Vojvodina i OFK Beograd, da je gostovao na bezmalo svim sremskim terenima ali i šire igrajući u ligama za sada svog najvećeg dometa novosadsko – sremskoj i vojvođanskoj, da klub može da se podiči peharima Kupa na opštinskom nivou…
Danas svoje utakmice igra na stadionu „ Braće Jeremić“, respektabilnom zdanju za međuopštinsku ligu u kojoj se trenutno takmiči, sigurno i za ligu više.
Ime Graničar ima svoju predistoriju i izvedeno je iz istorijskih performansi našeg sela i svedoči o graničnom geografskom položaju prema Otomanskoj imperiji u vreme Vojne krajine u Habzburškoj monarhiji i pozivu graničara, Srba koji su za račun Beča imali zadatak da brane monarhiju od osmanskih upada i za to navodno dobijali povlastice koje nikako nisu mogle mnogo da olakšaju nezavidnost dobijenog statusa.
Teško će se naći muški žitelj našeg mesta a da bar jenom nije došao na trening mlađih kategorija i tako bar jednom prošao kroz nezaobilaznu klupsku svlačionicu i ugledao boju plavo belog dresa, nije učestvovao u nameštanju mreže na golu i bar na trenutak imao uvid u kultni posao klupskog ekonoma koji je uvek tu za svaki trening i domaću utakmicu da pripremi opremu, tek njih koliko se izmenilo… Još će se teže naći neko ko nije bio deo publike i osetio sigurno jednu od uzavrelijih ugođaja sa sremskih stadiona i igrališta.
Prvih sto godina neka budu za nostalgiju, drugih sto bi mogao da obeleži poneki zvezdani uspeh. Nisu toliko retki seoski klubovi koji su dospeli do drugoligaških nivoa, poneki i u najviši rang našeg fudbala.
Sela su manja ili veća, na boljem ili lošijem položaju, ali fudbalski klub malo ko nema ili nije imao. To okupljalište daje draž ne uvek lakom seoskom životu a ne treba zaboraviti da su to područja gde neki kasnije poznati načine prve korake. Zbog toga jedno je sigurno, dok se lopta kotrlja igraće se fudbal i u najmanjim mestima. I kada nikoga od nas današnjih ne bude, postojaće Graničar.
Srećnih narednih 100 godina!
