Ove godine navršava se vek od smrti Kralja Petra Prvog Karađorđevića (16. avgust 1921), najomiljenijeg srpskog modernog vladara koji je, skupa sa svojom vojskom i narodom dovršio posao koji je započeo njegov deda Karađorđe Petrović još 1804. godine.
Srbi u Sremu naročito su voleli Kralja Petra u kojem su, u godinama do oslobođenja gledali čoveka najzaslužnijeg za demokratski razvoj Srbije, a nakon ujedinjenja velikog Oslobodioca i Pobednika koji je stavio tačku na vekovne ujediniteljske težnje Srba prečana.
U nekrologu koji je 19. avgusta 1921. objavio mitrovački nedeljnik Srbija, redakcija ističe da je svojim delom Kralj Petar nadvisio i Cara Dušana i Kneza Lazara. Muke koje je podneo Kralj Petar, navodi se u uredničkom tekstu dr Lazara Rašovića, prevazišle su muke Kneza Lazara, dok je država koja je 1918. nastala bila i „šira“ i „prostranija od Dušanove države.“
Međutim, najveća vrednost Kralja Petra, piše Rašović, nije u njegovoj vojno-političkoj veličini i uspesima, već u neizmernoj ljubavi koju je imao prema svom narodu. Tu ljubav, Kralj je dokazivao time što je prihvatio da vlada po Ustavu, na šta je narod iz kojeg je ponikao uzvraćao jednakom merom.
Rašović kao naročiti dokaz ljubavi navodi Petrov angažman u bosanko-hercegovačkom ustanku 1875. (Srbija će doneti i zapise Manojla Hrvaćanina o Petrovom delovanju u ustanku koje ćemo objaviti kao jedinstveni zapis). Sledeći svog dedu, beleži Srbija, Petar je izrastao u ratnika ogrezlog „u krvi i požaru“, junaka koji je ostao jednako spreman i u Velikom ratu, kada je sa svojim vojnicima-mladićima stao ispred osionih „Germanaca“.
Kralj Petar bio je taj srećnik „koga će istorija Srba i Srbije uvrstiti u redove najvećih jer On je Osvetnik Kosova, On je taj koji je pokajao Slivnicu.“ Pod njim je Srbija „pala“ ali se sa njegovim likom na zastavama i uzdigla, pokazujući neprijateljima da je i u padu i u ponovnom usponu jednako velika kao i njen Kralj.
Petrovo prisustvo na bojnim poljima „mnogo je doprinelo brzini i potpunosti našeg uspeha. Naslanjajući se na punu brzometku i na Svoga Sina, naš Stari Kralj je u sred bojne vreve i u vreme najljućeg okršaja, kada se na Torlaku rešaalo pitanje o preotimanju Beograda, obilazio redom naše rovove i u njima bodrio svoje dične ratnike, kojima je blizina kraljeva davala nadčovečanske snage.“
Idući sa svojom vojskom kroz Albaniju, piše Srbija, „Stari Kralj“ je iskušavao smrt, jer, „šta će Kralj bez Kraljevine, šta će mu Kruna bez Države, šta će mu paloš bez oštrice. Kad nema Srbije i Srba slobodnih nema ni Njega, jer šta će gospodar bez države, šta vladar bez naroda. Hteo je ličnom žrtvom da pomogne uspehu svoje vojske, da ona ostane u novu sjaju, dostojna stare slave.“
Ali, smrt nije htela Starog Kralja, čime je Bog jasno stavio do znanja stradalničkoj vojsci i narodu da neće poginuti. „Kralj Petar je sve stojičkom mirnoćom podnosio, jer je verovao da je sve prolazno i da će sunce Slobode ipak rasterati oblake, koji su se nemilosrno nadneli nad nama u nesrećnoj i jadovitoj Albaniji. Trpeo je jer ga je vera snažila i jer je znao da ‘čašu meda još niko ne popi, dok je čašom žuči ne zagrči’.“
Kralj Petar nije Kralj, on je „Car svih Srba, Hrvata i Slovenaca, moćni vladar silne carevine Srba koju će zapljuskivati tri mora i čije će granice ići do međa u kojima se srpski govori i misli i oseća.“
I u narednom broju, 21. avgusta Srbija će pisati u čast Kralja Petra Prvog. Sa špigla će se govoriti o veličini njegove ustavne vladavine, o tuzi u Kraljevskoj porodici i planovima i obavezama Kralja Aleksandra koji će imati obavezu da nastavi tamo gde je Kralj Petar stao.
U tekstu „Kralj Petar kao ustavni vladar“ Srbija poredi Kralja Petra sa Knezom Mihajlom. Njih dvojica su „pošteni“ vladari i „najbolji predstavnik i najlepša sinteza srpskog naroda“.
Na presto, Petar je došao „u najmračnijim danima jedne Istorije Srpskog naroda“ izazvanim nesposobnošću poslednjih Obrenovića i njihovoj sklonosti ka stalnim dvorskim skandalima koji su štetili ugledu Srbije, a bili mogući samo pod uslovom da se Kraljevinom upravlja despotski.
„Sloboda Srpskoga Naroda bila je mrcvarena pod teškom i glomaznom čizmom ličnoga režima. Vladaoci nisu postojali zbog srpskoga naroda, već je srpski narod postojao zbog svojih rđavih i nevoljnih vladalaca. Srbija je bila darovna prćija, srpski narod njihovo bespravno roblje, njihovo oružje, njihov izvor prihoda. Ustav je bio samo jedna brošura koju je vladalački i dinastički interes mogao sgužvati i baciti pod noge u svako doba dana i u svako doba noći.“
Vršeći sopstvenu volju, „obesni i nevaljali vladaoci“ iz Doma Obrenovića, razarali su državu iznutra, stvarajući tako osnov i za njeno uništenje spolja na šta se Beč spremao. „Sa dolaskom Kralja Petra prekida se do tada nepretržni lični režim i na njegovo mesto doalzi ustavni režim“ koji je stvorio preduslov za unutrašnje ujedinjenje i osvajanje konačne spoljašnje slobode.
Nekoliko dana kasnije, 24. avgusta, Srbija će doneti Proklamaciju Kralja Aleksandra u kojoj Petrov naslednik poručuje da će odnose u državi urediti tako da delo nastalo na idelima „oslobođenja i ujedinjenja narodnog“ ne bude uzaludno.
List će doneti i izveštaj sa pogreba Kralja Petra, a u ime Mitrovčana Gradski načelnik Milisav J. Kostić uputiće pismo Kralju Aleksandru u kojem se, po navodima Srbije poručuje da će Sremci svojim nacionalnim delom najbolje potvrditi odanost delu Kralja Petra Prvog.
U broju od 26. avgusta Srbija će doneti i kratak životopis preminulog Kralja. Tekst „Iz života Kralja Petra“ doneće zapis o njegovom kneževskom životu, on će biti nazivan čovekom „velikog slobodoljublja“, „vatrenog patriotskog osećanja, strogog poštovanja ustanovnisti i narodnih sloboda“. Sve te karakteristike činile su ga ne (samo) Kraljem, već čuvarem narodnog dobrog. Najboljeg kojeg su Srbi imali.
Dve godine po smrti Kralja Petra, devetog decembra 1923. Srpska nacionalna omladina „Jaša Tomić“ i njen sekretar Milivoj Vilovski, istaknuti nacionalni radnik i član Srpskog Sokola, pokrenuće inicijativu za podizanje spomenika omiljenom Kralju. Smatrajući da se dug Otadžbini i Petrovom delu otplaćuje ulaganjem u znanje i omladinu, prikupljena sredstva ustupljena su za gradnju Gimnazije. Prošle godine u septembru, Mitrovčani su otkrili bistu Kralju Oslobodiocu.
(Stevo Lapčević)
