Tribina o štetnosti paljenja strništa održana u sali za predavanje Poljoprivredne stručne službe Sremska Mitrovica. Predstavnici te službe našeg grada razgovarali su sa predstavnicima Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva unutrašnjih poslova i poljoprivrednim proizvođačima.
Mitrovački poljoprivrednici su uglavnom savesni, čulo se na tribini u Poljoprivrednoj stručnoj službi, kao i to da se očuvanjem prirode redovno treba baviti, kako ne bismo osetili posledice koje mogu biti nesagledive. Čovek treba da čuva prirodu, a ponekad treba da prođe i do 50 godina da bi se zemlja oporavila i da bi se vratio humus posle nepravilnog tretiranja.
Milan Milić u ime Poljoprivredne stručne službe Sremska Mitrovica izrazio je zadovoljstvo što se po drugi put se sastaju i razgovaraju o temi da se strnjike, posle useva koji su skinuti, ne pale: „Možemo da kažemo da je kasno da pričamo o žetvenim ostacima koji su ostali nakon strnih žita ali pravo vreme je da pričamo o nepaljenju žetvenih ostataka kukuruza, soje i suncokreta. Mi kao služba, kroz naš savetodavni rad imamo obilazak terena, PSS Sremska Mitrovica pokriva četiri opštine Šid, Sremska Mitrovica, Pećinci, Stara Pazova. Naravno postojalo je paljenje i ove godine žetvenih ostataka, mada mogu da pohvalim da svake godine sve manje i manje nailazimo na terenu da ima paljenja, nadam se da će kroz koju godinu i kroz ovako dobru praksu predavanja, naši poljoprivredni proizvođači podići svest o tome da ne treba da pale, već da te žetvene ostatke unesu u zemlju, kako bi očuvali humus njihovih parcela. Njihovim paljenjem uništavaju se ekosistemi, plodnost zemljišta, dolazi do migracija životinja sa parcela koje su nam potrebni da bi suzbijali glodare, koji naravno opet Zakonom o poljoprivredni ne smeju da se truju. Takođe na putevima se javljaju dimne zavese i dolazili do problema tokom saobraćaja.“
Po postojećim zakonskim propisima spaljivanje žetvenih ostataka je zabranjeno i kazne mogu biti višemilionske. Ovim činom dolazi do potpunog gubitka organskih materija i azota. Osim gubitka u organskoj materiji vatra uništava korist od podzemnih svetova, ugrožava divljač, zagađuje okolinu i predstavlja veliku opasnost zbog mogućnosti nekontrolisanog širenja požara.
Uzastopnim paljenjem strništa tokom dve, tri godine stvara se zbijeno zemljište, biljke su manje u porastu i rezultat je manji prinos. Sremski i mačvanski poljoprivrednici su svesni toga i zato pribegavaju zaoravanju strništa što je mnogo bolje za očuvanje prirode, a i bolje prinos.
Preporuka Poljoprivredne stručne službe je da se nakon zaoravanja izvrši analiza zemljišta, kako bi se po preporuci koju daje njihova akreditovana laboratorija, pristupilo pravilnom đubrenju i zemljište obogatilo svim neophodnim hranljivim materijama.
Tom prilikom Milić se osvrnuo i na stanje useva na oglednim parcelama Poljoprivredane stručne službe i rekao da je za šećernu repu kiša koja pada ovih dana povoljna, naši poljoprivredni proizvođači će imati još jedan tretman cerkospore, kako bi zaštitili te useve. Prinosi kukuruza i soje biće mali, prema njihovim procenama, na oglednim parcelama biće oko 20% manji prinosi, nego prošle godine i zaključio da je ova kiša povoljna za soju, kao i za kukuruz da još malo nalije zrno.
Izvor: Sirmiuminfo
