Nadležni apeluju na vlasnike poljoprivrednog zemljišta da prilikom čišćenja parcela prikupljeni otpad ne treba da spaljuju jer je paljenje vatre zabranjeno na svim javnim i zelenim površinama ili u blizini šuma i poljoprivrednih površina. Prekršioci će biti kažnjeni.
Paljenjem žetvenih ostataka na poljoprivrednim površinama vrlo lako može doći do nekontrolisanog širenja vatre koja uništava materijalna dobra, zemlju, šume, ali i ljudske živote, a gašenje požara je veoma sporo i zahtevno, posebno na nepristupačnim mestima.
Kako je rekla na konferenciji za novinare Jasna Poznanović, v. d. načelnika Gradske uprave za saobraćaj, komunalne i inspekcijske poslove: „U Grgurevcima je prethodnih dana zabeleženo nekoliko manjih požara čiji je uzrok bio paljenje žetvenih ostataka na poljoprivrednom zemljištu, što je dugogodišnja štetna praksa, kako bi se izbegli neophodni sopstveni troškovi za adekvatno odlaganje istog. Umesto uštede imamo zagađenje životne sredine, štetu na poljoprivrednom zemljištu i iznad svega mogućnost širenja požara. Apelujem na sve građane koji pribegavaju ovakvom postupanju sa žetvenim ostacima, da je to strogo kažnjivo, sa aspekta više zakona. Ekipe komunalne policije i inspekcije su na terenu i svi koji budu uhvaćeni na delu biće procesuirani u skladu sa zakonom.”
Spaljivanje žetvenih ostataka u Republici Srbiji zabranjeno je Zakonom o zaštiti od požara, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, Zakonom o lovstvu i Pravilnikom o upisu u registar i obnovi poljoprivrednih gazdinstava.
Nasuprot spaljivanju ostataka useva, primenjivanjem adekvatnih agrotehničkih mera i poboljšavanjem kvaliteta zemljišta, dobija se mnogo više na kvalitetu zemljišta, useva i plodonosnog reda, a da se pri tom ne narušava biljni i životinjski ekosistem u poljima.
Zakonom je zabranjeno i loženje vatre u šumama ili na udaljenosti manjoj od 200 metara od šuma. U slučaju da do požara dođe, odmah treba reagovati i pozvati nadležne.
