Bogojavljenska noć, u ponoć zamislite želju

Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju 19. januara veliki hrišćanski praznik – Bogojavljenje, tradicionalnim plivanjem za Časni krst u gradovima širom Srbije, Republike Srpske, Crne Gore, kao i u svim delovima sveta gde žive.

Prema narodnom verovanju, u noći uoči Bogojavljenja, otvara se nebo i na njemu se ukazuje Bog.

Bogojavljenje se slavi 19. januara, na dan kada je 30. godine naše ere, Isus Hrist – koji je dotle, kao drvodjelja, živeo uz majku i njenog muža Josifa – napunivši tri decenije, pozvao Jovana Preteču da ga u reci Jordanu krsti.

Po krštenju, koje je obavljeno trostrukim poranjanjem u vodu, otvorilo se nebo iz kog se začuo glas Boga Oca koji je obznanio da je Isus sin njegov, a na Isusa je u vidu goluba sleteo Sveti Duh.

Zato se na Bogojavljenje pravoslavni vernici pozdravljaju prastarim pozdravom:

“Bog se javi – Zaista se Bog javi”.

Opšte je poznato da je najčešći običaj da se u ponoć na bogojavljensku noć pogleda kroz prozor i zamisli želja.

Veruje se da se baš na ovaj dan, u noći između 18. i 19. januara, u ponoć, otvaraju nebesa i da se ispunjavaju baš sve želje.

Narodna verovanja

Veruje se da će neudate devojke, ukoliko stave ogledalce pod jastuk 18. januara uveče sanjati muškarca za koga će se udati.

Takođe, u pojedinim krajevima mlade devojke mese po četiri loptice od testa. U tri stave papirić sa imenima svojih simpatija, a jedan ostave prazan. Zatim se te loptice ubace u ključalu vodu i koja prva izbije na površinu, ona nosi papirić sa imenom ljubavi te devojke.

Ukoliko je isplivala prazna loptica, znači da devojka još nije upoznala svog suđenog.

Verovalo se i da vreme na Bogojavljenje predskazuje kakvo će vreme biti cele godine. Ako sutra bude jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna. Ako pak, bude vedro, biće sušna godina. Ukoliko 19. januar bude kišovit, cele godine će biti dosta padavina i poplava.

Na ovaj dan se osvećuje voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna i naziva se bogojavljanska voda. Nju vernici nose kućama njome krope svoje domove i čuvaju je kao lek tokom cele godine.