Ne mogu ja da se ne nerviram zbog gluposti. Kaže “hranim zdravo svinje samo koncetrat i kuruz“. Pa taj kuruz šesdeset osam puta prskan. Koncetrat ako mačak očeše se o džak opadne mu dlaka.
Zdrava hrana je bila nekad kada se kuruz kopao motikom i krunio se vrh klipa uzimala zrna za sejanje. Pa jele svinje kuruza i štira. A živina spavala na bagrenama i isto taj kuruz jela. Zdravo pile je bilo ono kad nedeljom ujutru vijamo petla po guvnu sat vremena da ga baba kolje za supu. I ono preskoči kod komšije. Onda ona viče daj graorana onog onda vijaj graorana.
A jaja kad tražiš to traje dva dana jel se kokoške zavlačile svuda al ipak nađemo ako kera ne nađe pre nas. Onda deda trči po pušku. Posle mi pričali da stric Mile nije hteo kao mali dugo da jede jaja. Posle je priznao da se bojao da ga Braca (deda) ne ubije iz puške ko Gadžu što je jeo jaja. Mada nije ubio Gadžu bio napit pa pogodio u plevaru. Posle ga grdila baba ali nije imao više metkova. Babu bi garant pogodio.
A luk? Baba posadi onaj u glavici što mu izrastu ona semena na vrhu, pa ta semena sledeće godine u zemlju pa tako nastane rapadžik (tako ga ona zvala) onda one tamo godine sadiš njega pa dobiješ luk. Pa ispočetka, e to ti sve bila zdrava hrana. A prskalo se ponekad “ plavim kamenom “ ne znam šta sve od voća i povrća.
Onda deda drnda onaj metalni špric opet babi pominje familiju usput i Džeki koji se mota oko nogu bude isprskan od plavog kamena. Bude i deda mokar po leđima, jer obično špric uvek negde curi. I tako se pravila zdrava hrana uz znoj, rad i bacanje šešira po zemlji kad ti kobila pregrize štranku pobegne sa njive kući, a deda peške po nju. A mi taman izneli pasulj iz kuruza, a“ išarani’ ‘ko crnci mačetama da su nas sekli negde u dzungli. O tom drugi put…
