Devedesetih, kupim kombi starog hleba za stoku. Moja baba je sve stavljala neke čaršafe ispod da se hleb ne isprlja. Prvo sam rekao da ne radi to, a onda sam je pustio.
Krstila se i čudila, govoreći da je kuruz, ječam, žito za stoku, a da je ovo greh. Džaba sam govorio da sam ja to kupio, ona je uporna bila da mi objasni da to nije u redu. Cenila je parče hleba. Umrla je 2006 godine…
Ne znam šta bi danas rekla za sve oko nas? Ne znam ni da li bi imala toliko čaršafa da to sve pokrije? Sigurno da ne…