Ja sam čovek koji je odrastao sa svinjama. Rođen u Sremu nadam se da ću i umreti u njemu. Odrastati sa svinjama? Šta to znači?
Znači da od malih nogu se učiš da vodiš računa o životinjama. Leti ti deda, baba kažu napoj svinje u podne mi moramo na njivu. “Baci“ balu slame zimi pod svinje. Gledaš od malih nogu kada se rađa novi život, brišeš, sušiš prasice uz dedu, babu kad je prašenje u sred zime. Brzo naučiš da alov za vodu nesme biti prazan. Kad si to naučio sve ostalo je lako i ide samo po sebi. Kako svinje tako i ostale životinje sve je slično samo “ nijanse“ u pitanju.
Odrastati sa svinjama nije sramota već blagoslov koji si dobio živeti na selu u Sremu.
Ima jedna stvar koju sam naučio od dede svoja krmača se nikad ne kolje za zabijačku(svinjokolj). Kažu da ne valja. Jednostavno je proda kada dođe vreme. U rano proleće se “zatvarali“ prasici za tov i zabijačku (svinjokolj).
Odrastati sa svinjama nije sramota jer naučiš od malih nogu kako funkcioniše taj sistem od obora, polja do trpeze, astala. Kuga je uzela danak preveliki. Svestan sam da ovako nikad nije bilo u sred Srema da svinjčeta nema. Ima ali na prste obe ruke da brojim ko u selu još ima.
Pre dvadeset godina i više tako je počelo sa govedima, a sad na prste jedne ruke mogu izbrojati koliko krava ima u selu. Ne nije bilo sramota odrastati sa svinjama veća je sramota što smo dozvolili da pustimo sve do vraga da ide. Pustili smo naše vekovno i ovakve slike će postati retkost. A nekad su i ovce pasle pored drumova. Mada čuje se zajutra još poneki peto kako budi zoru…
Ne nije bilo sramota odrastati sa svinjama…
