Jedan dečak rođen u Sremu na obali Dunava u selu Belegišu. Ova priča ide njemu. Rođen u selu koje ljubi Sremsko nebo, zemlju crnicu i gleda u Sremsku ravnicu. Sa druge strane su šume i Dunav plavi, protkano adama, barama i vrbacima za odrastanje dušu dalo Belegiškim dečacima.
Ali našeg dečaka pritisne bolest opaka. Ima leka u dalekom svetu. Ali košta to brale, a dečak naš. A i da nije pomoći se mora. Bolest ne čeka, a novca puno za leka treba. Al “ probude“ se ljudi iz tog sela Srema i tako to krene.
Bilo je bazara gde si mogao kupiti onu pitu što baba pravi, kompot od dunja sa našeg ormana, bilo je i knjiga, a i romana. I sve je išlo na prodaju za našeg dečaka. Vozo bi se fijakerom e pa krug plati da se Stefan iz inostranstva zdrav vrati. Popio bi limunadu ubaci dinar u kutiju za život za nadu.
Hoćeš lepu sliku da imaš na zidu uplati za dečaka jer život nema reprizu. Bilo je apela odreći se smokija danas deci, odreci se kafe u kafani požuri odvoj malo jer žure dani. A žurili su, a mi smo se trudili. Konji po najvećoj žegi fijaker vukli da bi novac skupili i lek kupili.
Čulo se u celoj zemlji da ima par sela pored Dunava koja se bore za dečaka. Bore se za život. Kradu vreme, šparaju novce mole i traže načina. A novaca puno. A život mlad. Nema stani samo napred. I kad je najteže bilo i onda se skupilo. Sve se u Sremu ujedinilo i u jedno pretvorilo. I valjda i Bog gleda na tu tihu i mirnu ravnicu.
Pa se možda i on začudio kakva je to graja iz tog raja iz tih sela pokraj Dunava. Pa se sago bliže da vidi, čuje pa reši i on da pomogne obraduje. Hvala Bogu, hvala narodu Srema, a i šire. Evo došao dan da se vrati naš Stefan. Posvećeno junaku dečaku Stefanu Subotiću koji se izlečio od akutne leukemije i dolazi nazad u svoj Srem u svoj rodni Belegiš. Čekamo te kralju mali.
