Prošlo je godina dugo već kada je umro čika Boško Dugošija. Mlad je bio kada je umro četrdeset i neka. Bio je mesar starog kova učio zanat kod starih majstora toga zanata. Jednostavno svi su ga zvali “Uja“. Borio se od rane mladosti kroz život. Nije bilo lako Uji. Sam je stajao iza sebe i kroz život sam se borio. Nije isto kada imaš kapitala i nekog iza sebe ili kada si sam.
Al radio je Uja od mladosti rane. Postao doktor svoga zanata. Al Sremac i to onaj pravi. Volo sve. Kafane, žene tamburaše i kao Vasa u pesmi Balaševića sanjao konje i čilaše. Možda je Balašević po Uji napisao pesmu o “Vasi Ladačkom“ ko će ga znati. I kupi Uja devedeset i neke najbolje čilaše Baltu i Lucu. Ta ceo Srem je gledo i o njemu o tim konjima pričao.
Sećam se došao kod njega jednom dole na Dunavu i mati mu priča za konje. Uja samo mahnu rukom i kaže ta mani se toga. Ta koliko sam ja lekova popio za želudac odavde pa do Italije kada bi slago stigo bi. Nešto mi zapara uši ta Ujina rečenica tada. Posle par godina umre Uja, a ja se setim njegovi reči. Ta ko da je znao, a mislim da jeste da neće dugo.
Pa materi kazo ta mani me pusti da proživim. Sremac naš. Voleo nas i u kafani kada smo lupali nikad grdio nije. Samo bi pokazao konobaricama da očiste i donesu nam turu na račun njegov. Znao je Uja jer i on je mlad bio, a volo tamburaše. Pa nas pušto na volju. Nekad bi nam sutra samo kazo au Bogte al ste “terali kera “ noćas. Ne znam kako ali uvek pomislim da je on znao. Da je znao da će “otići “. Al je zato tero tih godina konje ta nije stao od Bačke, Banata do svog Srema nema parade gde njega tada nema.
Kada je umro tamburaše su mu doveli. To mu zadnja želja bila. A u vrati u kafani stoji rupa i danas. Brana Ujin sin i ja kada pogledamo znamo od čega je. Tog zadnjeg puta kada mu svirci svirali, a Uja znao da je kraj blizu. Sa suzom u oku i onom rukom nekad jakom u inat svemu lupio Uja i pukla vrata.Duša Sremačka bolna snage mu dala.I opet ne mogu tvrditi ali volo bi da je Balašević upozno Uju.Jer velika sličnost je između Uje i Vase iz pesme. Eto i mi Sremci smo imali našeg `Vasu Ladačkog“. Uju Dugošiju…
Autor: Boris Miljković
