Ne znam kako ali znam da su Sremci ‘uzeli’ Banaćanima Dunav. Nema tu podele sve je Sremačko.
Banatske obale koriste Sremci oni drže stoku tu, oni love ribu i sa te strane. Čak i kubike, adice sve do nasipa katastarski imaju Sremci. Čak nekada davno kada su vukovi sa Karpata dolazili na obale Dunava u potrazi za ranom govorili su Sremski vukovi. Iako su bili sa Banatske strane Sremci su govorili to su naši Sremski vukovi.
Da li su “Lale “ tako pitomi ljudi pa neće da se svadjaju. Ali biće da je tako.E sad za konje ko je više krao to će ostati urbana legenda. Sremci kažu da su Banaćani, a opet ovi kažu da su Sremci.
A krali su se konji sa livada, iz atara, a najviše noću iz štala??? To je bila posebna draž konjokradica. Konju se na sve četiri kopite stave krpe da se ne čuje po avliji da lupa kada ga izvode. Gledalo se da se krade kada nema mesečine. Čak i štranka preko njuške da ne rže. I opet bi sve išlo preko Dunava. U oba smera. Bila je to veština. Štale su se zaključavale. Imale su klečke gvozdene na vratima, ali dzabe. Majstori su bili te konjokradice Vojvodjanske. Ne zna se ko je bio bolji. Otud i oni stihovi “ Sremski konji Banatski lampovi“.
Ostalo je i to da su u tome Bačvani najviše profitirali. Trgovali su i sa jednima i sa drugima. Nekako teška srca Sremačkog čini mi se da moram kasti da smo bili najprgaviji od’ sve dece “. Sremac pust doveka…
