Za sedam dana očekuje se ključna vest iz Evropske centralne banke, hoće li posle više od dve godine smanjiti kamatu. Dok evropski bankari uveravaju da je vreme da novac pojeftini, procene američkog FED-a upozoravaju – inflatorni pritisci ne popuštaju dovoljno brzo, pa bi kamate mogle ostati visoke i duže nego što se očekuje. Od toga zavisi i cena kredita u Srbiji, ali i od domaćih faktora kažu u Narodnoj banci Srbije.
Britanska funta je prvi put posle dve godine nadjačala evro. Rast kursa ostrvske valute podstaklo je verovanjem da će Evropska centralna banka 6. juna smanjiti kamatne stope u evrozoni. Ta očekivanja još početkom godine podgrejala je prva žena Evropske banke, a zima ih nije ohladila – Evrozona približava se zacrtanom cilju inflacije, što je, dovoljan uslov.
“Zahvaljujući ovom dezinflatornom procesu, inflacija se na održiv način približava našem cilju od 2 odsto, i stoga je u junu sazrelo vreme da se ublaži stav monetarne politike i započne smanjenje stopa. Ovo očigledno pretpostavlja da će se dezinflatorni trend nastaviti i da neće biti daljih zastoja u geopolitičkoj situaciji i cenama energenata“, rekao je Oli Ren, član Upravnog saveta Evropske centralne banke.
„Ono što je takođe motiv za ECB jeste što mi vidimo da privredna aktivnost u Evrozoni za razliku od svih američkih država je u dosta neizvesnoj situaciji, odnosno nivo rasta privredne aktivnosti je ograničen. I za razliku od američke ekonomije koja ipak pokazuje mnogo jaču putanju rasta, što onda postavlja pritisak na ECB da krenu snižavanje kako bi na taj način mogli da stimuliše ekonomiju“, kaže dekan Fefa fakulteta prof. dr Milan Nedeljković.
Kakav će biti stav NBS
Nedelju dana po odluci ECB-a, čuće se i stav Centralne banke Srbije. Osnovna kamata miruje već 10 meseci – od avgusta prošle godine je 6,5 odsto. Da li će od sredine juna i ona u rikverc – zavisi i od međunarodnih i od domaćih faktora.
„To su svakako geopolitičke tenzije, uticaj svetskih cena nafte, drugih energenata, primarnih poljoprivrednih proizvoda, brojni faktori iz domaćeg okruženja, kakva će biti domaća poljoprivredna sezona, kada će biti domaćna tražnja“, smatra zamenica generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Mirjana Miletić.
Izvršni odbor će, kaže, kao i do sada zadržati princip opreznosti u procesu donošenja odluka, uvažavajući rizike.
„Rizici jesu manji, ali su i dalje prisutni i pre svega potiču od faktora iz međunarodnog okruženja“, istakla je Miletićeva.
Obazrivo sa kreditima
A ukoliko okolnosti budu povoljne, procena je da bi od naredne godine 150.000 korisnika stambenih kredita moglo da računa na manje rate.
„Nažalost ne mogu da kažem da će to biti epohalne vesti. Imali smo situaciju da je kamatna stopa od negativnog euribora došla do 4 odsto ECB-ove referentne stope. Takav pad se sigurno neće sada dogoditi. Mi imamo istovremeno i moratorijum koji je u Srbiji postojan od strane NBS koji je špostavio ograničenje na nivo kamatnih stopa“, kaže profesor Nedeljković.
„Tako da kada uzmemo u obzir moratorijum koji postoji i neki očekivani pad kamatnih stopa u narednom periodu, ja stvarno u ovom trenutku ne vidim neverovatno veliko snižavanje. Od nove godine očekujemo da će to biti 20 evra. Nivo rate koju vi plaćate zavisi od tipa kredita koji ste uzeli, dužine i svega ostalog“, objašnjava Nedeljković.
Pri uzimanju kredita treba biti obazriv. Čitati i sitna slova i razmisliti da li je dug neophodan. Početak godine pokazuje – sve se više građana zadužuje. Odobreno je 31,5 odsto više kredita nego u istom periodu 2023. Dominiraju gotovinski, a nalet, upućeni, tek očekuju – s približavanjem godišnjih odmora, matura i proslava.
