Prenatrpan brod, ledena morska voda i tri sovjetska torpeda, glavni su krivci za najveću pomorsku nesreću u istoriji.
Iako možda ova tragedija nije najpoznatija, svakako je najveća, jer je u hladnim vodama Baltičkog mora stradalo 9.400 ljudi…
Ova nezapamćena tragedija, potom je dobila naziv „Ledeni pakao na Baltiku“. Priča o najvećoj pomorskoj nesreći počinje 8 godina pre nego što se desila, kada je njen akter, nemački brod Vilhajlm Gustlof, porinut 1937. godine.
Vilhajlm Gustlof u pogon je pušten 1937. godine kao putnički brod namenjen nacističkoj organizaciji „Kraft durč Freude“. Umesto imena Adolfa Hitlera, kako je prvobitno planirano, brod je na kraju poneo ime predsednika švajcarskog ogranka nacističke partije. Bila je to Hitlerova odluka koju je doneo na Gustlofovoj sahrani.
Na brodu su se za nacističku elitu održavali brojni koncerti i kulturni događaji, ali i putovanja na godišnje odmore na Mediteranu. Krajnji cilj broda zapravo je bilo poboljšanje slike o Trećem Rajhu u očima Evrope i sveta.
Brod je bio impresivan i građen je da bude luksuzno plovilo. Njegova dužina bila je 208 metara, dok je širina iznosila 24 metra. Njegova karijera putničkog i turističkog broda bila je kratkog veka. Tačnije 1939. godine, njega preuzima nemačka mornarica koja ga pretvara u brod bolnicu. Prvu primenu u nemačkoj ratnoj mornarici imao je prilikom napada Nemačke na Poljsku.
Brod je potom služio kao „ploveća kasarna„ za prihvat vojnika. Svoju zadnju primenu i zadatak doživeo je u januaru 1945. kad se našao u ulozi broda za evakuaciju. Na svoju poslednju plovidbu „Vilhajlm Gustlof“ je isplovio 30. januara 1945. godine. Nacističke vlasti započele su operaciju „Hanibal“, čiji cilj je bio evakuacija vojnika i civila pred napredovanjem Crvene armije. Tada se u okruženju sovjetskih armija našla Pruska, a jedini način za bekstvo na nemačku teritoriju bio je preko Baltika…
Katastrofa epskih razmera
Tog kobnog dana na brod su se ukrcali nemački vojnici, ranjenici, civili i veliki broj dece. Procene govore da se na brodu na njegovom zadnjem putovanju, našlo više od 10.500 ljudi, od čega su polovina bili deca. Kapetan broda, nije želeo da rizikuje u vodama bliže obali, zbog straha od mina i sovjetskih aviona, već se odlučio da se otisne dalje na pučinu.
Nemci su na brodu držali PVO topove i dubinske mine protiv podmornica. Međutim, ništa od oružja nije radilo zbog ekstremno niske temperature od -18 stepeni. Vilhajlm Gustlof, ubrzo je uočila sovjetska podmornica S-13, čiji kapetan Aleksander Marinesko, se odlučio da prati brod dva sata.
Tri sovjetska torpeda pogađaju brod, koji tone za pola sata. Oni koji nisu stradali od eksplozija, uskoro su umrli u ledenoj vodi usled hipotermije. Broj žrtava dosegnuo je neslućene razmere – 9.400 ljudi je nastradalo u ledenim vodama Baltika. Na brodu su stradala i skoro sva deca, njih oko 5.000.
Tragedija u kojoj nije prekršen ratni zakon
Iako je u tragediji nastradao ogroman broj civila, ratni zakon u ovom slučaju nije prekršen. Naime Nemci su na brodu držali teško naoružanje, sredstva za pomorsku i protivpodmorničku borbu, pa su tako brod učinili legitimnom metom. Protivno pravilima rata, Nemci su na vojnom brodu prevozili civile i tako zapečatili njihovu sudbinu.
Baksuzna sovjetska podmornica S-13?
Sovjetska podmornica nosila je zlokoban broj 13 u svom imenu. Pored potapanja broda Vilhajlm Gustlofa, ista podmornica je tri meseca kasnije potopila još jedan brod – General fon Steuben, na kojem je stradalo oko 3.000 ljudi.
Sovjetskim vlastima nije se svidela „loša reputacija“ ove podmornice. Oba slučaja su zataškana, kako im doskorašnji saveznici sa Zapada ne bi prigovarali za smrt velikog broja civila. Kapetan podmornice S-13, Aleksander Marinesko, proglašen je za alkoholičara i uskraćeni su mu ordenje i odlikovanja, iako je podmornica učestvovala u mnogim „akcijama“ protiv nacističkih plovila.
Bez obzira na kojoj strani bili, obični ljudi uvek izvuku deblji kraj i postanu deo crne statistike.
