U nekadašnjoj SFRJ slavilo se pet državnih praznika, a poslednji u godini bio je 29. novembar, Dan Republike. Praznovao se dva dana i to sve do 14. novembra 2002. godine, kada je ukinut odlukom Savezne skupštine.
Dan Republike se od Drugog svetskog rata slavio na dan kada je održano Drugo zasedanje AVNOJ-a, 29. novembra 1943. godine u Jajcu.
AVNOJ je tada konstituisan u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije, dok je kao najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti konstituisan Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), koji je imao sva obeležja narodne revolucionarne vlade.
Kao posebna odluka AVNOJ-a Josipu Brozu Titu dodeljena je titula „maršal Jugoslavije“, na osnovu predloga koji je postavila slovenačka delegacija.
Pored Dana Republike, državni praznici bili su i 1. i 2. januar (Nova godina), 1. i 2. maj (Praznik rada), 9. maj (Dan pobede nad fašizmom) i 4. jul (Dan boraca).
Baš kao i Praznik rada i Dan mladosti, i Dan Republike je slavljen uz pompu, organizovane su svečane akademije, počasni plotuni, đaci su dobijali pionirske marame, deljeno je ordenje.
Ukidanje praznika
Sa raspadom SFRJ u svim njenim republikama je prestalo obeležavanje 29. novembra, osim u SR Jugoslaviji. Od 1997. godine 29. novembar se u SRJ praznovao kao dan kada je 1945. Jugoslavija i formalno prestala da bude monarhija i postala republika.
Ovaj datum je poslednji put bio neradan 2001. godine, a naredne je ukinut odlukom Savezne skupštine.
Danas Srbija ima četiri državna praznika – Novu godinu (1. i 2. januar), Sretenje – Dan državnosti Srbije (15. i 16. februar), Praznik rada (1. i 2. maj) i Dan primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembar).
Dan pobede je i dalje praznik u Srbiji, ali se obeležava radno.
