Inače, motivi za volonterski rad izraz su visoke svesti i spremnosti da se odgovori na potrebe drugih i unapredi život u svojoj zajednici. Pored saznanja da čine nešto za „pravu stvar“, volonteri su u prilici da dobiju nova iskustva, znanja i veštine i da ostvare nova prijateljstva i kontakte, kao i da iskoriste mogućnost stručnog usavršavanja i ličnog napredovanja.
Volonteri UN promovišu ideale volonterizma u celom svetu, pomažući najsiromašnijim i manje razvijenim zemljama.
Svaki treći čovek u svetu se bavio volonterskim radom.
Rezultati globalne studije „Glas ljudi“, sprovedene u 56 zemalja pokazali su da je Srbija na 45 mestu svetske liste, a na drugom u regionu po broju volontera, sa 16 odsto ispitanika koji su u proteklih 12 meseci radili za neku neprofitnu organizaciju bez nadoknade ili plate.
Istraživanje u kojem je ispitano 60.000 ljudi, a koje objavljuje Medijum galup pokazalo je da je Bosna i Hercegovina sa 22 odsto prva u regionu po broju ljudi koji su se bavili volonterskim radom.
Bugarska je zemlja sa najmanjim brojem volontera i u regionu i u svetu. Svega 5 odsto ljudi volontira u toj zemlji.
Najviše volonetra u svetu ima u Norveškoj, čak 57 odsto, zatim Luksemburgu, 55 odsto i Kamerunu 53 odsto.
Po regionima, volonterski rad je najrasprostranjeniji u Severnoj Americi (46 odsto), u Zapadnoj Evropi, Latinskoj Americi, Africi i Aziji je između 28 i 25 odsto ljudi radili volonterski, dok je u istočnoj i srednjoj Evropi samo 12 odsto.
