Srpska pravoslavna crkva danas slavi Prepodobnu Mati Paraskevu – Svetu Petku. Ovaj praznik posvećen je hrišćanskoj vizantijskoj podvižnici iz 11. veka i šesta je slava po broju svečara u Srbiji.
Sveta Petka se rodila u selu Epivatu polovinom 10. veka. Poticala je iz imućne i pobožne porodice i bila je srpskog porekla. Imala je brata Jevtimija, koji se zamonašio veoma mlad, kasnije postao episkop Maditski i svetitelj u gradu Maditu kod Galipolja.
Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, Sveta Petka je bila veoma pobožna. Posle smrti roditelja, željna podvižničkog života, napustila je roditeljski dom i otišla u Carigrad, gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije i dobila ime Paraskeva. Zaputila se u Jordansku pustinju i živela strogim asketskim životom, gde se radi Hrista podvizavala sve do svoje starosti.
U doba pozne starosti, sanjala je anđela koji joj je rekao da napusti pustinju i vrati se u Epivat. U njemu je poživela još dve godine u neprestanom postu i molitvi. Upokojila se u 11. veku, a njene čudotvorne mošti su bile prenošene u Carigrad, u Trnovo, opet u Carigrad, pa u Beograd. Danas se nalaze u Rumuniji, u gradu Jašu.
Strog pustinjski život
Na sajtu SPC stoji navedeno:
“Ispunjavajući svoju davnašnju želju ona otputova u Palestinu, i poklonivši se svetim mestima, osvećenima Spasiteljevim životom, ona se nastani u Jordanskoj pustinji. I tu provođaše ravnoangelni život. Podražavajući Bogovidca proroka Iliju i Jovana Krstitelja, ona se hranjaše jedino pustinjskom travom, u vrlo maloj količini, i to po zalasku sunca. Postepeno se topeći i od žege i od mraza, ona upiraše oči samo k Jedinome Bogu koji smirene srcem može spasti od malodušnosti i od bure. Ko bi mogao iskazati sve trudove, i patnje, i muke, i iskušenja demonska, koja pretrpe sveta Paraskeva u toku mnogih godina? Ko bi mogao znati koliko je ona suza prolila, i koliko uzdaha k Bogu poslala? Ko bi mogao opisati njene svakodnevne borbe koje je sa telom, sa pomislima, i sa đavolima vodila dok ih nije potpuno pobedila? – Jedino svevideći Bog, jer je samo On mogao videti i znati sve njene podvige. Tamo u nje ne beše brige o taštim stvarima ovoga sveta: ona se brinula jedino o očišćenju svoje duše o odgovoru na budućem sudu, i o susretu sa Nebeskim Ženikom. “Tebe, Ženiče moj, tražim”, – govoraše prepodobna Paraskeva, i stalno imađaše na umu reči iz Pesme nad pesmama: Pokaži mi se ti koga ljubi duša moja (1, 6). Njena glavna i neprekidna briga beše: kako ukrasiti žižak svoj, i s mudrim devojkama izaći u susret Ženiku Nebeskom, i čuti slatki glas Njegov, i nasladiti se gledanjem krasote Njegove. Da, samo se oko toga ona paštaše, i govoraše: Kad ću doći i pokazati se licu Božjem? (Ps. 41, 3).
Dok takav život u pustinji vođaše prepodobna Paraskeva, lukavi vrag joj zaviđaše na vrlinama i pokušavaše da je sanjarijama i prividima zaplaši. Često puta uzimajući na sebe obličje raznih zveri, on kidisaše na svetu podvižnicu, eda bi je omeo na putu podviga. Ali divna nevesta Hristova Paraskeva “izabra Višnjega sebi za utočište” (Ps. 90, 9), i Njegovom pomoći, a znamenjem svetoga krsta, odgonjaše vrage i kao paučinu kidaše sve đavolove zamke, i potpuno pobedi đavola. Jer ona, pri ženskoj prirodi svojoj, steče muški razum, i pobedi đavola kao David Golijata. Ukrasivši dušu svoju takvim podvizima i vrlinama, sveta Paraskeva postade vozljubljena nevesta Hristova, te se na njoj ispuni proročka reč: Caru će omileti lepota tvoja (Ps. 44, 12). Jer se taj Car useli u nju sa Ocem i Svetim Duhom i prebivaše u njoj kao u svetoj crkvi Svojoj. Jer sveta Paraskeva, sačuvavši dušu svoju od greha i oskvrnjenja, zaista načini sebe crkvom Boga živoga.”
Jedna od najčešćih slava
Svetu Paraskevu narod obično zove Sveta Petka, a u srpskim primorskim krajevima Petka Biogradska, jer su joj mošti počivale i u Beogradu. Poznata je i kao Petka Trnova, jer su joj mošti bile u Trnovu. Prenos moštiju svete Petke slavi se 8. avgusta, kada se istovremeno obeležava i dan Svete mučenice Paraskeve Rimske. Zajednički praznik obeležava se kao Sveta Petka Trnova.
Sveta Petka se po broju svečara nalazi na šestom mestu na listi najvećih srpskih slava. Kult Svete Petke je veoma razvijen među Srbima, pa je Petkovica kao jača slava raširena u više krajeva, a najviše u istočnoj Srbiji i Dalmaciji. U Lužnici i Nišavi je Petkovača prva opšta jesenja slava. A u Šumadijskoj eparhiji Svetu Petku slavi oko 3.500 svečarskih domova.
Hodočašće u svetinjama koje se nalaze u Sabornoj crkvi u Jašiju postalo je jedan od glavnih verskih događaja u Rumuniji. Stotine hiljada hodočasnika okuplja se svake godine drugog vikenda oktobra da bi obeležili spomen Svete Paraskeve, dok je sam grad u isto vreme ustanovio svoje Dane proslave.
