Sladoled je bez sumnje najsavršeniji dezert koji smo imali prilike da probamo. Vole ga i stari i mladi i predstavlja popularno osveženje u vrelim letnjim danima.
Obeležavanje Dana sladoleda predložio je 1984. godine, tadašnji predsednik SAD Ronald Regan. Tačnije, treću nedelju u julu proglasio je za zvaničnu nedelju praznika sladoleda.
Priča o sladoledu počinje u Kini, gde su na kraljevskim dvorovima pravili mešavinu leda i mleka i dobijali poslasticu koja se smatra pretečom današnjeg sladoleda.
I stari Rimljani su uživali u čarima sladoleda, pa je tako rimski car Neron mešao sneg i led donesen s planina, s voćnim sokovima i usitnjenim voćem i dobijao mešavinu sličnu današnjem sladoledu.
Prvi Evropljanin koji je imao priliku i čast da proba sladoled je Marko Polo. On je o ovoj poslastici pisao u svom putopisu, gde je naveo da se “sladoled” služio na dvoru Kublaj-kana.
Iako je sve do 18. veka bio poslastica rezervisana samo za više slojeve, masovna proizvodnja sladoleda počinje u 19. veku kada se pojavila prva mašina za pravljenje sladoleda, međutim dostupni su bili samo neki oblici i ukusi. Tek razvojem tehnologija javljaju se novi ukusi i oblici kao što su sladoled u kornetu ili štapiću koji su i danas najbrže osveženje mnogih ljudi u letnjim danima.
E pa, dragi naši, čestitamo vam osvaj slatki praznik!
