Danas je Svetski dan snega

Foto: Saša Djokić

Zima počinje 21. decembra i pored toga što nas uveke poremeti manje prisutne dnevne svetlosti, niže temperature, ono što većinu nas obraduje jeste sneg koji ostavlja upečatljiv prizor. Beo, svetlucav, gladak i sačinjen od bezbroj nežnih pahuljica, sneg je simbol zime i nagoveštava bezbroj aktivnosti u kojima je upravo on glavni saveznik. Svetski dan snega obeležava se svakog 16. januara, kada je fokus na zimskim sportovima, ali i upozorenju da klimatske promene utiču na sve ređu pojavu snega i čarolija koje donosi sa sobom.

 Voda u svom neverovatnom izdanju

Sneg predstavlja oblik leda, a za oblikovanje prefinjenih pahulja moraju biti ispunjeni određeni uslovi. Oblaci nastaju kondenzacijom i sublimacijom vodene pare, ali kada su oblaci formirani, voda u njima se nalazi u vidu suspendovanih kapljica vode. Nakon toga, ako se u oblacima nađu čestice prašine ili druge mikro čestice pomenute suspendovane sitne kapljice se skupljaju oko njih i formiraju krupnije kapi. Kada je temperatura oko nule, umesto tečnih kapi formiraju se sitni kristali leda koji se sudaraju i spajaju. Sledi proces rasta, te kada narastu dovoljno, padaju u vidu snežnih pahulja.

Oblik i izgled pahulja varira jer one mogu biti sačinjene od jednog ili više spojenih kristala, te je svaka jedinstvena. Najviše zasluga za istraživanje pahulja pripada Vilsonu Alvinu Bentliju, koji je zbog svoje posvećenosti dobio nadimak Pahulja Bentli (Snowflake Bentley). On je svoje vreme posvećivao unapređenju metoda fotografisanja pahulja, a za sobom je ostavio 5.000 fotografija.

 Pahulje – zimske lepotice

Rast snežnog kristala počinje tek kada se formira oblak sa sitnim kapljicama, zatim se sitne kapljice hvataju na neku malu česticu i dalje obrazuju šestostranu prizmu, svima nama poznate pahulje. Kako snežni kristal postaje sve veći, pomenuti uglovi, kojih ima šest, bivaju sve više razmaknuti i sve više okruženi superzasićenim vazduhom. Zato sve snežne pahulje imaju šest međusobno identičnih krakova, koje uočavamo lako kada detaljnije gledamo pahulju ili kada je crtamo. Pored broja spojenih kristala koji donekle formiraju izgled pahulja, veliki udeo u određivanju oblika imaju količina vlage u oblaku i temperatura vazduha. Oblikovanje pahulje ne zavisi samo i isključivo od pomenutih uslova, jer ona u svakom trenutku prolazi kroz mnoge promene u okruženju. Jedno je sasvim sigruno – svaka pahulja je unikatna i drugačija od druge, te oblak nikada neće pružiti mogućnost da se pojave dve identične pahulje, slične veoma često da, ali ne i identične, jer se procenjuje da može imati 10 na 158 kombinacija pri formiranju.

 Koje je boje zapravo sneg?

Snegu često bez razmišljanja prepisujemo da je čisto bele boje, a zapravo je u pitanju optička varka. Ukoliko bolje pogledamo samo jednu pahulju, lako ćemo uočiti da je bezbojna i prozirna.

Ako se prisetimo da su pahulje sačinjene od kristala leda, a led je providan, ova mala iluzija je brzo rešena. Optička varka nastaje kada, rasejana na više snežnih kristala, svetlost odbijena od snega izgleda belo, što je mešavina svih boja u vidljivom spektru svetlosti.

Iako je nama dobro poznat beo sneg, priroda nam je obezbedila fascinantan prizor čak i crvenog snega. Za crveni sneg zaslužne su alge Chlamydomonas i Raphidonema koje žive u kolonijama u samom snegu, te na njegovoj površini nastaje crvenkasti trag.

 Sneg i klimatske promene

Poslednjih godina, pravo je iznenađenje kada priroda oko nas dobije novo ruho i kada se sve zabeli. Hladne zime i sneg su sve ređa pojava, a glavni krivac su klimatske promene. Topla klima uzrokuje sve manje snežnih padavina, a kada sneg padne, veoma kratko se zadržava na površini te ne postoji mogućnost za formiranje snežnog pokrivača. Treća najtoplija zima u Srbiji, bila je upravo zimska sezona 2020/2021, kada je bila za oko 3.0 °C toplija od proseka za period 1981-2010.

Snežni pokrivač je veoma važan u klimatskom sistemu jer reflektuje oko 80 do 90% Sunčeve energije nazad u svemir. Na taj način reguliše se razmena toplote između atmosfere i Zemljine površine.

Kada smo se bolje upoznali sa time kako sneg nastaje i kako se formira pahulja koja očara svakog, vreme je da sneg upoznamo i iz nekih zanimljivosti.

  • kada sneg napada, sadrži oko 90% vazduha, te predstavlja odličan toplotni izolator
  • najveća pahulja ikada izmerena (njen prečnik bio je 38 cm), pronađena je u Montani 1887. godine
  • sneg prekriva privremeno ili stalno 20% Zemljine površine
  • efekat škripanja snega nastaje kada  sabijeni snežni kristali na dovoljno niskoj temperaturi, umesto da se tope, pucaju pod nogama