Pravoslavni vernici danas obeležavaju Krstovdan, ili Vozdviženje Časnog krsta, jedan od velikih hrišćanskih praznika. Ovaj praznik se slavi u znak sećanja na pronalazak i uzdizanje Časnog krsta, na kojem je raspet Isus Hrist.
Krstovdan koji se slavi 27. septembra često se naziva i jesenji Krstovdan, kako bi se razlikovao od zimskog Krstovdana, koji se proslavlja 18. januara, uoči Bogojavljenja. Ovaj dan je posvećen postu, molitvi i sećanju na važnost Hristovog stradanja i pobede nad smrću.
Praznik je duboko ukorenjen u tradiciji, a mnogi vernici ovaj dan obeležavaju postom i odlaskom u crkvu.
Strogi post
Svaki Srbin i svaka Srpkinja zna da je na Krstovdan obavezan strogi post. Mnogi vernici tog dana jedu samo beli hleb i crno grožđe.
Isto tako, obavezno je radovanje: „Raduj se, Krste, jer na Tebi Hristos, Bog naš, svojevoljno raširi ruke Svoje i izvrši naše spasenje!“
Narod veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema. Još jedno veliko pravilo je da se na jesenji Krstovdan iskopa velika rupa i u nju posadi voćka, kako bi se grane što više razgranale. Istina je da je upravo ovaj dan najpogodniji za sadnju voća.
Običaj je da se na Krstovdan osvešta bosiljak, biljka za koju se veruje da odnosi negativnu energiju.
