Danas počinje zimsko računaje vrmena, dok nas napolju očekuju letnje temperature.
U noći između 28. i 29. oktobra u 3 sata ujutro, naše časovnike pomeramo za jedan sat unazad. Iako ćemo spavati duže, ipak će nam mrak padati sat vremena ranije!
Zašto imamo letnje i zimsko računanje vremena i kako je sve počelo?
Prvi put u našoj zemlji, časovnici su pomereni pre 40 godina, tačnije 27. marta 1983. godine, kada su kazaljke pomerene za sat vremena u napred, odnosno počelo je letnje računanje vremena.
Sve do 1995. godine, sat je vraćan u nazad u zadnjoj nedelji (vikendu) septembra, ali kasnije je pomereno na oktobar kako bi se uskladili sa propisima EU.
Misao o drugačijem računanju vremena zimi i leti stara je vekovima. Na ideju da se časovnici pomeraju, prvi je došao Džordž Vernon Hadson, entomolog sa Novog Zelanda, koji je 1895. u radu pred Kraljevskim društvom u Velingtonu predložio letnje pomeranje vremena za dva sata.
Ipak prvi put je ova promena uvedena u Nemačkoj 30. aprila 1916. da bi je potom prihvatile SAD, Britanija, a potom i ostale Evropske zemlje.
Da li sve zemlje pomeraju kazaljke na časovnicima?
Odgovor na ovo pitanje je – Ne. Mnoge zemlje nisu pristale niti sprovode ovaj koncept. Na primer, Rusija je ovo praktikovala 30 godina, tačnije od 1981. do 2011. godine, kada je ukazom ova praksa ukinuta. Takođe, časovnike ne pomeraju ni Kina, Japan, Južna Koreja, većina afrička zemalja…
Da li i kada će biti ukinuto sezonsko pomeranje vremena?
Evropska komisija je 2021. godine predložila da se ukine sezonsko pomeranje sata a zemljama članicama prepuštena je odluka da li će ostati na zimskom ili letnjem vremenu. Do danas takav dogovor nije postignut a po svemu sudeći neće ni biti u bližoj budućnosti.
Za sada kod nas nema naznaka da će se ova praksa ukinuti, odnosno još nije odlučeno da li ćemo preći na letnje ili zimsko računanje vremena.
Da li pomeranje vremena utiče na ljudsko zdravlje?
Mnoga svetska istraživanja pokazala su da pomeranje na zimsko ili letnje vreme, kod mnogih ljudi izaziva fizičke i mentalne probleme. Pojedini imaju blage tegobe kao što su umor, pospanost, nesanica, razdražljivost, depresija i pojačan apetit. Ipak kod nekih se javljaju i teži problemi kao što su srčanih udari i kardiovaskularne tegobe.
