Pravoslavna crkva danas obeležava otkriće i prenos moštiju svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana.
Činio je mnoga čudesa, pomagao ljudima i sva ta njegova dobra dela pominju se u Svetom pismu Novog zaveta.
Kada su Jevreji kamenovali svetog Stefana, ostavili su njegovo telo da ga pojedu psi. Međutim, Božja promisao je htela drugačije. Mnoga isceljenja bolesnika dogodila su se tog dana od moštiju svetog Stefana. Gamalil mu je u snu već rekao koji je čiji grob. Silan miris blagouhani ispunio je celu pećinu od svetiteljskih moštiju. Tada su mošti svetog Stefana svečano prenete na Sion i tamo časno sahranjene, a mošti ostalih položene su na jednom brdu iznad pećine, u crkvi. Mnoga isceljenja bolesnika dogodila su se tog dana od moštiju svetog Stefana.
Kult svetog Stefana vrlo je razvijen u srpskom narodu i podignuto je preko 40 hramova sa njegovim imenom. Mnogi srpski manastiri danas obeležavaju slavu ili preslavu, a među njima su i Manastir Hopovo, Lipovac, Banjska, Koporin, Lepenac, Slanci kod Beograda, manastir u Somboru. Pomen arhiđakonu Stefanu crkva daje četiri puta godišnje.
Srbi ovog sveca nazivaju Stevanom Vetrovitim, plaše ga se i poštuju da im vetar ne bi oduvao seno, slamu, a doneo razne bolesti. Zato se veruje da se na današnji dan treba čuvati vetra. Primorci današnji praznik smatraju mornarskom slavom, jer im Stevan Vetroviti daje vetar za njihova jedra.
Svetac se u narodu poštuje kao zaštitnik od vetrova. Slavi se kako vetar ne bi oduvao slamu ili seno i doneo boleštine. Primorci veruju da ovaj svetac daje vetar za njihova jedra.
Sveti prvomučenik Stefan, koji je postradao na današnji dan, imao je nešto više od 30 godina. Njegove poslednje reči su bile – Gospode, ne uračunaj im greh ovaj.
Kasnije su mošti prenete u Carigrad. Tako je Gospod ukrasio mnogom slavom onoga koji je prvi za Njegovo ime svoju krv prolio.
