Danas se praznuje Mali Božić, prvi dan nove 2024. godine po julijanskom kalendaru. Istog dana je i slava Svetog Vasilija Velikog. Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji.
Danas se slave još dva velika praznika – Obrezanje Isusa Hrista i dan Svetog Vasilija Velikog.
Dan Obrezanja Isusa Hrista, osmog dana po rođenju, jedan je od najvećih hrišćanskih praznika. Po običajnom kalendaru, naziva se i Mali Božić, jer se u mnogim krajevima ponavljaju božićni rituali.
Paljenje vatre na raskršćima
Srpska nova godina ili Mali Božić imali su različit značaj u pojedinim porodicama ili sredinama.
U seoskim sredinama su se ponavljali određeni božićni običaji, mada, u poređenju sa literaturom vezanom za starije periode, u znatno redukovanom obimu.
U nekim krajevima u domove i danas dolazi položajnik.
Prema starim verovanjima, ovaj dan je prilika da se mnoge stvari promene, pa postoji puno običaja koji se i danas poštuju. Ne valja se danas ni sa kim svađati.
Čuvao se ugarak iz badnjaka, od Božića do Malog Božića, da bi se obezbedila plodnost i berićetnost u zajednici.
U Vojvodini je postojao običaj, koji se u nekim mestima zadržao do danas, da se na raskršćima pale vatre, što, uz čistilačko dejstvo, ima i ulogu jačanja sunčeve svetlosti i toplote.
Zašto je dobro uzeti kašiku meda
Na današnji dan veruje se da treba uzeti kašiku meda, što se dovodi u vezu sa životom i delom Svetog Vasilija.
Sveti Vasilije je rođen u vreme cara Konstantina. Još kao nekršten učio je 15 godina u Atini filozofiju, retoriku i astronomiju.
Krstio se na reci Jordan zajedno sa svojim bivšim učiteljem Evulom. Bio je episkop Kesarije Kapadokijske blizu 10 godina, a završio svoj zemaljski život sa 50 godina.
Bio je veliki pobornik pravoslavlja, moralno čist i izuzetno revnosan, bogoslovski um, ustrojitelj i stub svete crkve.
U crkvenoj službi naziva se „pčelom crkve Hristove“, koja nosi med vernicima i žaokom svojom bode jeretike. Zato, na današnji dan valja uzeti kašiku meda.
Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan.
Mešenje kolača vasilice
Najupečatljiviji deo proslave je mešenje kolača vasilice. U većini porodica se pravi slično kao česnica, sa tankim korama, samo bez oraha, sa medom i mašću.
U nekim porodicama je pripremano više kolača kao vasilica: sa više vrsta voća i povrća. Mešena je od mekog beskvasnog testa, koje se potom presavija: sa suvim grožđem, bundevom, orasima.
Odozgo je pre pečenja utiskivan pečat sa krstom. Vasilica se pravila ujutro, a služila se uz ručak.
Sečena je, nije lomljena kao česnica. Uzimali su je po želji, ko je kojim hteo da se posluži, bez nekih posebnih pravila.
Ima mesta u Srbiji u kojima se mese i krofne u koje se stavlja novčić, baš kao u božićnu česnicu, a ko ga pronađe, imaće sreće narednih 12 meseci.
Danas se pažljivo gleda u nebo i posmatra vreme. Ako na 14. januar padne sneg ili bude oblačno, čeka nas rodna godina. Suvo vreme, veruje se, donosi i sušnu godinu pred nama.
