Pravoslavni vernici danas obeležavaju Bele ili Velike poklade. Ovaj praznik označava poslednji dan pred početak Vaskršnjeg posta.
Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha. U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime.
Glavni običaj ovog dana jeste veliko slavlje, širenje radosti, muzika i pesma. To je dan šale, smeha, plesa i igri. Nekada su kolone dece išli ulicama i selima, šalili se, pevali i smejali – verovalo se da to odbija negativnu energiju.
Bele poklade su dobile naziv po beloj hrani koja se tog dana služi na trpezi. Jede se bela hrana, sir, jaja i mlečni proizvodi. To je poslednja nedelja pred Veliki post u kome se vernici uzdržavaju od hrane, pića i loših misli.
Jedna od starijih običaja jeste da su deca maskirana odlazila od kuće do kuće i tražila jaja, a onda bi ih odrasli darivali slatkišima, čokoladama, bombonama. Maskirane povorke se daruju, plešu i simbolizuju radost.
Smatra se da za Bele ili Velike poklade treba tražiti oproštaj i oprostiti drugima, kako bi se duša očistila, rasteretila, i da bismo se pripremili za Veliki post i pričest.
