Ove godine navršava se 145 godina od dolaska ruskih dobrovoljaca koji su pomagali u Srpsko-turskom ratu. Fotografije i ilustracije hrabrih dobrovoljca, koje je predvodio Mihail Černjajev, deo su izložbe „Povratak generala” postavljene u okviru Dana ruske kulture koja je počela večeras. Dane ruske kulture petu godinu zaredom organizuje Istorijski arhiv „Srem” uz podršku Grada Sremska Mitrovica, u saradnji sa nekoliko udruženja i institucija.
Manifestacija „Dani ruske kulture” počela je večeras u Galeriji „Lazar Vozarević” u organizaciji Istorijskog arhiva „Srem”. Obeležavajući 1876. godinu kada je na hiljade ruskih dobrovoljaca, pod vođstvom generala Mihaila Černjajeva, došlo u Srbiju da pomogne u oslobađanju Balkana od osmanskog ugnjetavanja otvorena je izložba Istorijskog muzeja Rusije iz Moskve, Istorijskog muzeja Srbije, Ruskog doma, Ministarstva kulture Rusije i Ministarstva kulture u Srbiji.
Istoričar prof. dr Aleksej Timofejev, autor izložbe navodi da je reč o unikatnim fotografijama koje predstavljaju Srbiju 1876. Godine, deo fotografija je u originalu, a deo fotografija u grafici: „Prikazuju tačno ono što se dešavalo u Srbiji kad je iz Rusije došlo otprilike, 1.800 do hiljadu i po regularnih oficira, dve, tri hiljade regularnih vojnika i podoficira, i još nekoliko stotina onih koji su se javili kao dobrovoljci, a nisu imali iskustvo ratne službe, odnosno, javili su se u civilne jedinice. Mahom su to bili lekari, hirurzi. Događaj je značajan jer je to Srbiji prvi rat u koji kao država ulazi sa svojom vojskom. Taj rat jeste bio izgubljen ali je započeo proces oslobođenja koji se završio stvaranjem nezavisne države Srbije. Na kraju svih ovih ratnih operacija koje su izašle iz tog konflikta Srbija je dobila svoju državnu nezavisnost. Početkom ovog rata sa glavne tvrđave Srbije, sa Kalemegdana bio je sklonjen osmanski barjak, taj barjak nikada se nije više vratio na čelo Kalemegdanske tvrđave.”
Kao produkt tih događaje Srbija je dobila državnu nezavisnost odlukama San Stefanskog mira i posle Berlinskog ugovora. U to vreme srpska vojska imala je oko 5.000 vojnika i 200 oficira. Slovenski komitet za podršku provoslavnih Slovena registrovao je i finansirao 4.303 ruska doborovljca. Osim njih, na stotine dobrovoljaca došlo je u sopostvenoj režiji.
Ovo je u kulturološkom smislu vanserijski događaj, ističe Zoran Antić državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i dodaje: „Događaji koji su tema izložbe za istoriju Srbije su od neprocenjive važnosti jer smo u tom momentu započeli konačni iskorak ka oslobođenju od viševekovnog otomanskog ropstva. Nevesinjskom puškom 1875. godine 9. jula, kada su krenule borbe u Istočnoj Hercegovini, gde se nalazi začetak borbe u toj Velikoj istočnoj krizi poslednjih faza, došlo je do srpsko-turskih ratova Rusija je ušla u rat sa Turskom, prvi je loše prošao, drugi je dobijen i dobili smo još četiri teritorije na jugu centralne Srbije koji su pripojene, tada mladoj Kneževini Srbiji. Ono što je započeto Bičkovim mirom, pa Beličkim sporazumom, bukvalno hatišerifima i beratom ugradili su i definisali 13. jula na Berlinskom kongresu, koji opet, nije zadovoljio sve težnje srpskog naroda, nastale su dve srpske države Srbija i Crna Gora, sa dve dinastije ali je to otvorilo put daljim tokovima na Balkanskom poluostrvu i nakon toga, posle jačanja srpske vojske pod upravom kralja Milana stvorena je moderna srpska vojska, koja je 1912. godine završila taj proces i sa Balkana proterala Tursku. Ovo je istorijsko i kulturno blago Srbije blago Srbije. Žao mi je što je crkva podignuta u čast ruskih junaka kod Aleksinca u jako lošem stanju, mislim da je predsednik Republike Srbije dao zadatak da se to renovira. Ta spona, ta naša bratska vekovna linija sa Rusijom, počela je tad i nastavljena kada god je bilo teško mi smo se uvek naslanjali na neki način na Rusiju jer Rusija je bila taj neki naš svetionik i sunce kome samo se okretali kada je trebalo da završimo naše nacionalne ciljeve.”
Zoran Miščević zamenika načelnika Gradske uprave za kulturu i sport Sremska Mitrovica večerašnju manifestaciju vidi kao svedočanstvo o našoj bliskoj vezi sa našom braćom Rusima: „Kultura i tradicija su biće jednog naroda. Narod koji nema tradiciju, nema kulturu, postavlja se pitanje da li uopšte postoji, zato smo ovde večeras da upoznamo kulturu i tradiciju ruskog naroda, koji je veoma blizak sa srpskim narodom. To je neka priča koja je prožimana kroz istoriju i kroz mnoge detalje, kako vere, tako ratova i zaštite pravoslavlja na ovim prostorima. Ruski narod je baš u momentima kad je Srbiji to bilo najpotrebnije, stao uz nju. Ovde smo večeras da ozarimo dušu, da nam bude prijatno neko sećanje na neka vremena, koja su zajednička i koja traju i zato smo večeras ovde da uživamo u jednoj kulturi da kroz fotografije i slike vidimo kako je živeo i kako živi jedan narod, a samim tim doživećemo bolju predstavu o tom narodu. Kažu lepota je u oku posmatrača ovde sam večeras u ime Grada Sremska Mitrovica, a ujedno i lično da uživam u svemu šte čujem.”
Izložba sadrži fotografije, ilustracije, dokumentaciju iz ličnog fonda generala Aleksandra Čenjajeva koji se čuva u Istrorijskom muzeju u Kremlju i koji je imao ključnu ulogu na frontu, ali i na polju propagande i čije se zasluge u Srbiji pamte i danas.
Dejan Umetić vd direktora Istorijskog arhiva „Srem” smatra da su istorijske i kulturne veze dva naroda veoma bliske i kaže: „Večeras već po tradiciji otvaramo Dane ruske kulture ovaj kulturni događaj potvrđuje i dobru saradnju svih ovih institucija. Izložbe koje su dostupne Mitrovčanima obuhvataju nekoliko važnih perioda iz istorije i značajne ličnosti Rusije i Srbije. Ove godine imamo dve izložbe Ruski dobrovoljci u Srpsko-turskom ratu povodom 145 godina i Vasilije Polenov koji je bio inače učesnik tog rata i izveštač za samog bojišta. Pripremili smo tokom ovih 11 dana, program koji se održavaju svakog dana u Galeriji i koji su raznovrsni kao i svake godine.”
Tokom Dana ruske kulture i to od 15. do 25. januara, publika će moći da čuje predavanja o srpsko-ruskim odnosima i kulturnim vezama, da prisustvuje predavnju o Simeonu Piščeviću, vidi filmove i čuje nastupe horova.
